"Što je tiraž veći, kritika vlasti je manja"

Način izveštavanja o “slučaju Savamala” je u direktnoj vezi sa tiražom, vrstom i uređivačkom politikom dnevnih novina, pokazalo je istraživanje organizacije Civil Rights Defenders. Što je tiraž veći, to je izveštavanje medija pristrasnije, objektivnost manja, a krističnost prema vlasti najmanja, tvrde autori istraživanja.

O događaju koji se desio u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, nakon parlamentarnih izbora, kada je nekoliko osoba masikranih fantomkama bukvalno vezalo građane, a zatim buldožerima porušilo više objekata u centru Beograda, šest dnevnih listova u Srbiji izveštavalo je prilično neujednačeno i sa opadajućim interesovanjem, iako počinioci rušenja objekata u Herecegovačkoj ulici nisu otkriveni, a odgovornost nije utvrđena, navodi autorka istraživanja Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

U tematskom smislu, zanimljivo je kako je fokusirano izveštavanje. U 75 % tekstova koje smo analizirali, Savamala je bila ključna tema, a u jednoj trećini uzgred pomenuta. Ali, teme koje su se izrađivale su se svodile na samo rušenje, poziv na odgovornost, aktivnosti vlasti povodom događaja, aktivnosti inicijative “Ne davimo Beograd” i političku upotreba slučaja. Najzastupljenija je bila pozivanje na odgovornost. Za većinu novina taj zahtev dolazi od samih predstavnika vlasti i tako se stvara privid kritičnosti i daje se vlasti prilika da se “opere” i stavi u poziciju onih koji traže odgovornost - rekla je Snježana Milivojević.

Istraživanje je pokazalo da su 40 % aktera svih tekstova tadašnji premijer Aleksandar Vučić, gradonačelnik Beograda Siniša Mali i ministar policije Nebojša Stefanović,

To se naročito desilo, dodaje Milivojević, kada je početkom maja tadašnji premijer Aleksandar Vučić izašao i rekao da su “Savamalu srušili kompletni idioti i da će se uskoro ustanoviti odgovornost".

Viši nivoi vlasti nižim nivoima vlasti traže odgovornost i sami preuzimaju ulogu kritičara. Najveći deo medija preuzima tu “kritičnost” - ističe autorka istraživanja.

U periodu od 25. aprila 2016. do 25. aprila 2017. godine analizirana su izveštavanja listova Blic, Večernje novosti, Danas, Informer, Kurir i Politika o slučaju Savamala.

Broj tekstova i obim izveštavanja upućuje na to ko se trudio da održi temu aktuelnom, čak i kada je vlasti bilo stalo da se o temi Savamale ne razgovara, a ko je temu trivijalizovao i izbegavao da o njoj piše, a čak i kada je pisao, to je činio na vrlo specijalizovan način - dodala je Snježana Milivojević.

Istraživanje je pokazalo da su 40 % aktera svih tekstova tadašnji premijer Aleksandar Vučić, gradonačelnik Beograda Siniša Mali i ministar policije Nebojša Stefanović, zatim organi zaduženi za istragu, a oko 40 % aktera su aktivisti inicijative “Ne davimo Beograd”, nezavisne institucije i OCD, građani i javne ličnosti.

Dragan Đorđević, koordinator CHRIS mreže boraca za ljudska prava, smatra da “iako je Savamala lokalni slučaj, ovo je jedan test šta sve možemo još”.

Tada je krenula raspodela uticaja i to jeste nacionalna tema, pre svega, iz ugla urušavanja pravne države, vladavine prava kada neko dva sata u centru glavnog grada suspenduje pravnu državu, ko zna šta možemo da očekuje na lokalnom nivou. Ko zna koliko “Savamala” ima u drugim gradovima - kazao je Đorević.

Prema nalazu izveštaja, događaji koji su sastavni deo tog slučaja Savamala bili su tema ukupno 706 priloga u svih šest novina, a u još 527 tekstova slučaj je samo uzgred pomenut.