140 godina pivarstva i početka industrijalizacije u Nišu zahvaljujući Jovanu Apelu
Neposredno nakon oslobođenja Niša od Turaka 1884. godine, pre 140 godina Jovan Apel osnovao je prvu pivaru iz Niša. Istorijski spisi pokazuju da je proces industrijalizacije grada dodatno ubrzao Apel proizvodnjom piva, koju je iz Aleksinca preselio na tadašnji obod grada, a danas poznatom naselju Apelovac.
Poreklom iz Austro-ugarske, Jovan Apel prozivodnjom piva počinje da da se bavi još 1865. godine, kada otvara Aleksinačku pivaru, da bi 19 godina kasnije sagradio prvu pivaru u Nišu “Pivaru Jovana Apela i sinova” i u sklopu nje otvorio veliku pivnicu.
S obzirom na to da je u Srbiju stigao sa znatnim kapitalom, od Turaka je bez većih problema otkupio prostor gde se i dalje nalazi "Niška pivara", da bi čitavo naselje oko pivare i danas nosilo naziv po njemu. U pitanju je bilo 6 hektara zemlje, a bilo je je jedno od tri najveća poseda koji su vlasnici iz drugih mesta posedovali u Nišu.
Pivo je u Nišu proizvedeno po Apelovoj recepturi, koji je tu izgradio prvo niško industrijsko preduzeće “Parnu pivaru” sa kapacitetom proizvodnje od 20 hektolitara dnevno.
Prema informacijama novinara i publiciste koji je pisao o starom Nišu Ljubiše Sokolovića, Jovan Apel iz Vojvodine dolazi u Aleksinac kako bi nastavio da se bavi baštovanskim poslom, ali kako je posedovao mašinu za ručnu proizvodnju piva, rešio je da se preseli u Niš.
Pošto je shvatio da je, u odnosu na Aleksinac, Niš grad u kome će imati bolju prođu, kupio je zemljište na obodu tadašnjeg grada. Kada je napravio pivaru, ceo kraj su meštani nazvali Apelovac. Apel je tu imao i streljanu, gde je mladi svet nedeljom dolazio i takmičio se u streljaštvu - kaže Sokolović.
Istorijska fakta kažu da se "Niška pivara" sigurno ne bi pojavila neposredno nakon oslobođenja Niša od Turaka da u proces industrijalizacije grada nije upleo svoje prste gospodin Johan Apel, koji je prihvatanjem pravoslavlja promenio ime u Jovan.
Prva pivara na jugu u Aleksincu
Pivara u Aleksincu bila prva na jugu; foto: “Trgovina i ugostiteljstvo u Aleksincu 1911-1944” Zoran Stevanović Sve do oslobođenja Niša 1878. godine, Apel je razvijao plan kako da jednu od prvih pivara u Srbiji postavi na vodeće mesto. Pivarom je upravljao do smrti 1907. godine. Niška pivara otvorena je 1884. godine i to je bila prva fabrika ovog tipa koja je radila na parni pogon.
Bez aleksinačke, ona bi po svemu sudeći u svojim počecima bila prilično nefunkcionalna, jer je velika količina prerađevina stizala upravo iz ovog grada.
Početak dvadesetog veka doneo je promene koje su se ticale proizvodnje piva. Jovan Apel već je ostario, pa je svoju tajnu pivarskog zanata odlučio da prenese na sinove Josifa i Huberta. Iako su živeli u Nišu, nisu bili retki dani koje su provodili na svom imanju u Aleksincu.
Podsetimo, posle 8 neuspelih prodaja javnim nadmetanjem Niška pivara je prodata neposrednom pogodbom za 130 miliona dinara bugarskom investitoru 2015. godine.
Unuke Jovana Apela, koji je osnovao pivaru u Nišu, smatraju da Agencija za restituciju odugovlači rešavanje njihovog zahteva da im se vrati fabrika, koja je prodata bugarskoj firmi 2015. godine, od kada je pogon ponovo pokrenut.
Naslednici su zahtev da im se fabrika vrati podneli još početkom 2013. godine, ubrzo pošto je stupio na snagu Zakon o restituciji.
Komentari
Poslednji komentari
Milorad
18:34 // 6. 5. 2024.
Ukoliko bi današnji MOLJCI vraćali pokradeno, šta bi im ostalo. Ništa. Ako je od Boga, i pravedno je.
Mina stojadinovic
15:06 // 5. 5. 2024.
Ja nisam uspela da povratim deo vinsko podruma u Sicevu i deo zemljista oko njega
. Dobila sam neki broj od Agencije i obkasnjenj da nemaju papir o 'acionalizaciji, sto je cista glupost, podrum je prodat i sada zarastao u korov, siblje i drvece, korodira i propada. Nemam nacina da se izborim, a tapiju posedujem.
Miloš
01:40 // 5. 5. 2024.
Agencija za restituciju odugovlači još neke predmete za objekte na atraktivnim lokacijama.
Nećemo bednu nadoknadu u novxu, hoćemo povraćaj u naturi!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.