22 lokacije, 68 odeljenja - jedna škola iz Sokobanje
Jedinstvena po tome što je jedina škola na teritoriji opštine Sokobanja, sa 22 jedinice u gradu i okolnim selima, kao i činjenici da se nastava u matičnoj školi odvija u dve zgrade, od kojih je jedna zadužbina Mitropolita Mihaila iz 19. veka, Osnovna škola “Mitropolit Mihailo” decenijama uspeva da poštujući dugu tradiciju, odgovori brojnim izazovima modernog obrazovanja.
Od 2003. godine škola nosi naziv "Mitropolit Mihailo"; foto: JV
Iako mnogi Sokobanju vezuju za turizam, ovo mesto na jugoistoku Srbije može da se pohvali jednom od najstarijih osnovnih škola u ovom kraju. Početak razvoja školstva u Sokobanji vezuje se za 19. vek, a osoba koja je simbol tog perioda je mitropolit beogradski Mihailo Jovanović, prvi predsednik Crvenog krsta Srbije, čije ime škola nosi od 2003. godine.
Mitropolit Mihailo je rođen 1826. godine u Sokobanji, gde je i počeo školovanje, koje je potom nastavio u Zaječaru i Negotinu, dok je Bogosloviju izučio u Beogradu.
Da mu rodni kraj mnogo znači, Mihailo je pokazao time što je zadužbinu iz 1894. godine dao za razvoj školstva, a to je danas zgrada Osnovne škole u centru Sokobanje. Baš u toj zgradi đaci se od prvog do trećeg razreda upoznaju sa obrazovanjem, ali i istorijom svog kraja. Nastava od četvrtog do osmog razreda odvija se u zgradi u blizini, koja je izgrađena 1963. godine.
Škola u Resniku izgrađena je 1898. godine, zatim, u Poružnici, Trubarevcu, Jošanici, Žučkovcu, Vrmdži, Trgovištu, Mužincu, Šarbanovcu, Blendiji, Nikolincu, Dugom Polju, Čitluku, Milušincu, Sesalcu, Bogdincu i Belom Potoku od 1950. do 1965. Godine. Škole u Rujevici, Jezeru, Vrelu i Vrbovcu su nastajale od 1980. do 2001. - kažu u matičnoj školi.
Ova škola, čija mreža zauzima veliku teritoriju na mapi opštine Sokobanja, ima ukupno 68 odeljenja. Jedinstvena po tome, Škola “Mitropolit Mihailo” ima, pored Sokobanje, osmorazrednu nastavu još u Mužincu i Vrelu.
Četvororazredna izdvojena odeljenja su u Resniku, Poružnici, Vrbovcu, Rujevici, Trubarevcu, Jošanici, Žučkovcu, Vrmdži, Trgovištu, Šarbanovcu, Nikolincu, Blendiji, Dugom Polju, Bogdincu, Sesalcu, Milušincu, Čitluku, Jezeru, Belom Potoku, a jedno kombinovano odeljenje u matičnoj školi je za decu lako ometenu u razvoju. Škola ima i dva odeljenja Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih „Druga šansa“. Takođe, škola škola obavlja i Pripremni predškolski program u svojim izdvojenim odeljenjima - kažu u ovoj ustanovi.
U ovoj školi, kako kažu, trude se da odgovore na izazove koje donosi moderno vreme, ali je u prvom planu obrazovanje deteta.
U vremenu mnogobrojnih izazova, velike koncentracije negativnih vaspitnih uticaja, zbog kojih danas nije lako odrastati, nije lako biti roditelj, nije lako biti nastavnik. Uprkos tome, većina od nas deli stav Uroša Petrovića koji je jednom prilikom izjavio “Ja i dalje ne mogu da se setim ni jednog posla koji ima više smisla od bavljenja decom”. Smatramo da je primena aktivne i interaktivne nastave najbolji način za ostvarivanje postavljenih ciljeva - kažu u Školi.
Pomoćnica direktorke Tanje Gligorijević, Zdenka Milivojević i pedagog Milena Mijalković jedinstvene su u stavu da, kako bi se deci ostvarila odgovarajuća obrazovna postignuća i stvorili uslovi da se u školi svi dobro osećaju, "istovremeno se radi na unapređivanju nastave i vannastavnih aktivnosti".
Kroz interna stručna usavršavanja razmenjujemo primere dobre prakse na nivou škole, a istovremeno se usavršavamo kroz akreditovene programe. Cilj nam je da kod učenika razvijemo primenljiva znanja, da izađemo u susret različitim stilovima učenja i tipovima temperamenta - kaže Milena Mijalković.
Godišnjim planom rada škole predviđen je rad značajnog broja sekcija, a učenici neretko sa takmičenja donose medalje, nagrade i priznanja.
Učenički parlament ima važnu ulogu
Učenički parlament, kažu u Školi, zauzima veliku ulogu u svakodnevnim vannastavnim aktivnostima učenika.
Sproveli smo ankete kroz koje smo utvrdili probleme sa kojima se učenici najčešće susreću u svakodnevnom životu, ispitali njihova interesova, predloge... Na osnovu informacija koje smo dobili, osmislili smo program pod nazivom „Uhvati ritam“ koji sadrži različite aktivnosti - kažu u Školi.
U programu "Uhvati ritam" su i karaoke, forum teatar, kreativne radionice, organizovanje odeljenskih kvizova na različite teme, sakupljanje starog čistog papira koji se koristi u nastavi, sakupljanje istrošenih baterija – odlaganje opasnog otpada, radionice na temu prevencije neželjenih oblika ponašanja, primena metoda efikasnog učenja i izrada selenih kutija.
Poruka „Uhvati ritam“ se odnosi na sve sfere života – organizaciju radnog dana, razvijanje radnih navika, metoda efikasnijeg učenja, kao i razvijanje muzičkog ukusa. Naše iskustvo je da povezivanje različitih uzrasta kroz ponuđene aktivnosti daje odlične rezultate i da takav način rada prija svim učesnicima - kažu u Školi.
Svakodnevnim zalaganjem nastavnog osoblja i učešćem učenika, unapređen je rad u svim oblastima, smatraju u ovoj obrazovnoj ustanovi.
Dragoceno iskustvo nam je dvonedeljni boravak grupe dece i nastavnika u Pestaloci dečjem selu u prethodnih šest godina. Ovo mesto je dokaz da svet po meri dece, ipak, postoji. Kao tradicionalnu manifestaciju koja se održava u školi, možemo izdvojiti Ekološki festival, a aktuelna aktivnost jeste pripremanje za republički Ekološki kviz - dodaju iz Škole "Mitropolit Mihailo".
Škola je od 11. decembra 1978. godine do 1. septembra 2003. nosila naziv Dimitrije Dragović, ali je onda dobila ime koje i sada nosi.
22 lokacije, 68 odeljenja - jedna škola iz Sokobanje
Ovaj tekst nastao je uz podršku Opštine Sokobanja.
Komentari
Poslednji komentari
Dragoljub Živanović
21:16 // 20. 12. 2018.
Ponosan sam što sam završio tu školu i do dogurao do zvanja doktora nauka. Puno čestitih i uspešnih ljudi se tu školovalo.
Predrag Jovanović
15:31 // 20. 12. 2018.
Izgleda da se ljudi trude. Nadam se da je u praksi stvarno ovako.
Ako jeste svaka čast, ima još trunke nade za nas.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.