30 godina srbistike na Filozofskom fakultetu u Nišu
Zahvaljujući profesorima Nedeljku Bogdanoviću i Miroljubu Stojanoviću od 1987. godine se srpski jezik izučava na niškom Filozofskom fakultetu. Najveće blago ovog departmana su, kažu profesori, studenti koji su postali cenjeni predavači, lektori, kao i novinari, a najviše je onih koji rade u prosveti.
Tradicija negovanja lepe reči i ćiriličnog pisma već 30 godina postoji na studijama srbistike u Nišu, a profesorka Jordana Marković koja ima najduži staž na ovoj studijskoj grupi kaže da su za to pre svega zaslužni profesori koji su pokrenuli departman.
Mora se započeti sa imenima profesora Nedeljka Bogdanovića i Miroljuba Stojanovića. Oni su se izborili, izradom eleborata, ali i na druge načine, da u Nišu školske 1987/1988. godine otpočne sa radom Studijska grupa za srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti - priča Markovićeva.
Ova studijska grupa je zvanično formirana 29. maja, a nastava je počela 1. oktobra i prvi upravnik je bio profesor Borislav Prvulović. Prvi predavači, koji su studentima prenosili svoja znanja bili su Nedeljko Bogdanović, Radoslav Radenković i Slobodan Remetić, a prvi asistenti Dragan Stanić i Jordana Marković.
Vremenom je, shodno promenama koje su se u društvu dešavale, Studijska grupa za srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti preimenovana u Studijsku grupu za srpski jezik i književnost - navode na Filozofskom fakultetu.
Markovićeva kaže da je za 3 decenije uže stručne predmete držalo stotinak profesora, od kojih su se neki penzionisali, neki dospeli na bolje pozicije, a neki nažalost preminuli. Većina sadašnjih predavača je poteklo upravo sa niškog Filozofskog fakulteta.
Studenti uspešni u zemlji i inostranstvu
Besedila i profesorka Jordana Marković koja ima najduži staž na departmanu; foto: JVProfesorka Marković ističe da bivši studenti sada rade na univerzitetima u inostranstvu, kao što su oni u Engleskoj, Austriji, ali i Australiji. Uspešni su lektori i podučavaju strance srpskom jeziku u Bugarskoj, Rumuniji, Kini, Španiji, Francuskoj.
Svršeni studenti srbistike su uspešni naučni radnici u svetu i kod nas, lektori za srpski jezik na univerzitetima u inostranstvu. Među njima su i brojni novinari, uspešni direktori i rukovodioci, a najbrojniji su oni koji rade u prosveti. Nastojimo da sa njima budemo u kontaktu i po njihovom diplomiranju, kako bismo jedni drugima bili od uzajamne koristi - dodaje Markovićeva.
Budući studenti koji bi da izučavaju srpski jezik to mogu da učine na osnovnim i master studijama, a u Nišu mogu da postanu i doktori nauka.
Desetogodišnjica postojanja dva departmana
Od 25. aprila 2008. godine prvobitna studijska grupa je razdvojena na dva departmana - za srpski jezik i srpsku komparativnu književnost.
Nastavnici i saradnici oba deprtmana učestvuju u brojnim projektima koje finansira Vlada Srbije, drže predavanja u inostranstvu, učestvuju na domaćim i međunarodnim skupovima.
Oba departmana imaju saradnju sa univerzitetima u inostranstvu, kao što su onaj u Velikom Trnovu, Sofiji, Temišvaru.
Komentari
Poslednji komentari
xyz
00:12 // 24. 5. 2018.
Ne bi bilo lose kada bi postojao smer za niski (juznjacki) jezik..
Павло
20:34 // 23. 5. 2018.
Радом вашег департмана наш језик је наводно сачињен од турцизама , као нпр. турска реч за шкорпију-јакреп ! па него шта него да шкорпија има јак-реп ! безброј је оваквих примера . А још једна велика сазлуга вашег департмана је да се залажете за латиницу , и масовно коршћење англизама у свакодневном животу .
cika glisa
19:47 // 23. 5. 2018.
Znam decka koji je zavrsio srbistiku i koristi rec mjuza, dude itd. Toliko o ovom programu.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.