Akademik Stojadinović: Srbija ide krajnje desno, to treba saseći u korenu

Predsednik niškog ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti Ninoslav Stojadinović prvi je akademik koji je, podstaknut nedavnim upadom huligana na izložbu karikature u Zemunu, u javnosti pokrenuo temu o pomeranju Srbije krajnje udesno, sve većem broju desničarskih partijica i javno rekao da je zabrinut zbog „povampirenja fašizma“.

Nekadašnji poslanik u Narodnoj skupštini (1997–2000), predstavnik Srbije i Crne Gore u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (2004-2006), potpredsednik Narodne skupštine (2014-2016), ambasador u Švedskoj (2005-2011) i Bosni i Hercegovini (2011-2013) za Južne vesti pojašnjava zašto je važno da mediji i intelektualci za ovu temu pokažu veću zainteresovanost.

Tema je pokrenuta u pozdravnom goovru naučnog skupa „Kulturna baština juga Srbije“ u Leskovcu; foto: FB Ogranak SANU u NIšuKada je spremao pozdravni govor za prošlonedeljni naučni skup „Kulturna baština juga Srbije“, planirao je da se osvrne na dešavanja u vezi sa „prelamanjem Drugog svetskog rata u našoj sredini“, ali ga je upad huligana na izložbu karikature, koji su bacili suzavac i pocepali izložene radove, motivisao da temu proširi.

Tu mislim na nova tumačenja ratnih zbivanja, posebno u vreme, ne samo naučno motivisanih i činjenično utemeljenih revizija istorije, to je sasvim normalno u nauci, već i mnogih ideološki motivisanih i naučno neutemeljenih, kako sam ja to rekao, pseudoistoriografija i različitih vidova minimiziranja značaja i dometa antifašističkih vrednosti, ideja, pokreta, povampirenja nekih vidova fašizma, čak sam i to pomenuo i izrastanja neofašističkih i kriptofašističkih organizacija - kaže Stojadinović.

Pošto je to bio naučni skup, kaže da je želeo da na njemu skrene pažnju na nenaučne metode krivljanja istorije i „lažiranje revizija“.

Revizija može da se radi naučno, a može i da se zloupotrebi u neke druge svrhe. Međutim, ponelo me to što se dan pre toga desio prekid izložbe, neki kažu - ispad, neki koriste teže reči. Ja sam i to ilustrovao, a nisam govorio o tome da je to jedan u nizu, peti ili šesti događaj te vrste od jula, avgusta gde neke desničarske organizacije upadaju na skupove, maltretiraju ljude, prete... I ono što je najbitnije i interesantno, tu se uglavnom pojavljuju dve – Srpska desnica Miše Vacića i ovaj Levijatan koji je učestvovao na izborima. To su neke nove krajnje desne snage – govori akademik.

Ističe da je, po definiciji demokratije, nevažno da li se slažemo sa nekim kulturnim dešavanjima, ali je pravo svakog udruženja ili organizacije da izrazi ono čime se bavi i da je nedopustivo da se takvim metodama prekida. Posebno ga brine nasilje.

Mnogi intelektualci koji su komentarisali ovaj moj govor i moje izjave, čak i prijatelji, smatraju da sam bio previše oštar, da to nije fašizam, da je to samo jedan ispad. Neki su se uhvatili za definiciju šta je fašizam, a šta nije, a iz njihove priče vidim da jednostavno ne prate dešavanja u Srbiji. Nema nedelje, a ne meseca, da se nešto tog tipa ne desi. Imam utisak da je informisanje zakazalo, neću da ulazim u detalje, to govori o medijskim slobodama i medijima - smatra naš sagovornik.

Saopštenje Ministarstva kulture u vezi sa ovom slučajem ga je, kaže, šokiralo.

U istu ravan, samo sa suprotnih strana stavljeni su i ljudi koji su organizovali izložbu i oni koji su rasturili tu izložbu. Neki duhovito kažu – pa nisu to fašisti, to su samo ljudi bez filinga za karikaturu – kaže Stojadinović.

Na skupu je pomenuo i da zabrinjava to što Srbija ide krajnje desno, bez obzira na to što je slična situacija primetna i u Evropi. U Srbiji se, smatra, pojavljuju brojne partijice, poput Levijatana koji je na izborima napravio „pristojan rezultat“ od 0,7 posto glasova, dvostruko više od koalicije Zelenih i Nove stranke.

Ovo je jedan politički inženjering koji kreira nove snage na desnom kranjem delu spektra, koje se pojavljuju u važnim trenucima pred izbore, oko izbora, učestvuju u demonstracijama na strani vlasti. Ti novi pokreti i stranke služe da bi se, jednostavno, neke stvari realizovale i ekranirale, kako to kažu na zapadu, da bi se onemogućilo da neki problemi dođu do izražaja u javnosti – naglašava Stojadinović.

Smatra da način na koji takve partije reaguju poprima opasne razmere.

Realno, to bi moglo vrlo brzo da se saseče u korenu samo ako bi se poštovao ustav i zakon. Vladajuća garnitura treba da se time ozbiljno pozabavi jer će u jednom trenutku to biti van njihove kontrole, ako oni dovoljno ojačaju. Tako da, nije dramatično opasno, ali, jednostavno, takve se stvari u korenu saseku. Na kraju, setimo se kako je taj fašizam i kretao u Austriji i Nemačkoj, uvek u vreme ekonomske i političke krize, turbulencije, raznih dešavanja, tada cvetaju takvi pokreti i onda, u jednom trenutku, to je kasno zaustaviti. Tako da, nije dramatično opasno, ali treba da se povede računa i treba sve snage da se angažuju da se to ne desi – ističe akademik.

Nužno je, dodaje, da bi ljude trebalo pustiti da iskažu šta misle, bez obrzira na to da li je reč o „propagandi“ sa zapada, iz Evropske unije ili SAD.

Jednostavno, to su principi demokratije i čak i kada se većinska Srbija sa nekim stvarima ne slaže, sa definicijama, sa kvalifikacijama, treba pustiti da se i takve stvari organizuju u Srbiji – smatra Stojadinović.

Od predsednika Srbije, izabranog na neposrednim izborima, često se, dodaje akademik, može čuti da smo „najdemokratskija zemlja“, pa se onda pita zašto da padamo na ovakvim, ne ispitima, već kolokvijumima iz demokratije.