Aktivistkinje: Diskriminacija je što pomoć nasilnicima finansira Republika, a podršku žrtvama opštine
Sigurne kuće i krizne centre za žene žrtve nasilja, prema nedavno usvojenom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, finansiraće lokalne samouprave, dok će psihosocijalna pomoć nasilnicima biti finansirana iz republičkog budžeta. Iz Centra za devojke i Ženske platforme za razvoj Srbije ovu odredbu vide kao spornu jer smatraju da gradovi i opštine nemaju dovoljno novca za ovu vrstu pomoći, te da ona diskriminiše žrtve nasilja.
Zakon predviđa psihosocijalnu pomoć i nasilniku i žrtvi - nasilniku da takve činove ne bi ponavljao, a žrtvi da bi se oslobodila trauma.
Međutim, novac za rad sa ženama koje su žrtve nasilja, ali i za smeštaj za njih i njihovu decu, za podršku onima koje su prošle kroz seksualno nasilje i za kontraceptivnu i zaštitu od polno prenosivih bolesti, prema Zakonu, izdvajaće gradovi i opštine.
Nevena Petrušić iz Ženske platforme za razvoj Srbije rekla je na Forumu za rodne politike, održanom prošle nedelje u Nišu povodom 100 dana od usvajanja ovog Zakona, da su kapaciteti lokalnih samouprava slabi za ovu vrstu podrške ženama.
Iz Centra za devojke i Ženske platforme za razvoj Srbije odredbu vide kao problematičnu; foto: M. J. Programe za učinioce nasilja će finansirati država, ali će zato ove specijalizovane usluge finansirati lokalna samouprava. Imamo puno istraživanja o tome kakav je nivo socijalnih usluga bilo koje vrste, pa i kada je reč o ovim uslugama i znamo odlično koliko su slabi kapaciteti lokalnih samouprava. Kolika je mogućnost da i ono malo para koje neke od njih imaju planiraju za to i da prepoznaju potrebe svojih građana i građanki - kaže Petrušić.
Da novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti problematičan i da ide na ruku nasilnicima, a ne žrtvama nasilja smatra i Tatjana Nikolić iz Centra za devojke.
Ono što mi se nikako ne sviđa i što pokazuje na kom smo stepenu razumevanja rodne ravnopravnosti je to što će se novac za program sa nasilnicima izdvajati iz republičkog budžeta, a programi za žene, za sigurne kuće, centar za žene koje imaju iskustvo sa seksualnim nasiljem, koji i ne postoji i koji prvo treba da se napravi, izdvajaće se novac sa lokala - objašnjava Nikolić.
Kako je istaknuto na Forumu, naročito je sporno to što su ove odredbe izmenjene “preko noći” i što o njima nije bilo reči na javnim raspravama.
Još problematičnije od same odredbe je kako je to prošlo i kada je promenjeno. Ne mogu da verujem, s obzirom na broj žena koje iz ove oblasti koje su u tome učestvovale, da je to prošlo, to mi je crna tačka - kaže Nikolić.
Kao problematično na Forumu je izdvojeno i to što u završnim odredbama Zakona piše da član koji se odnosi na finansiranje usluga za nasilnike počinje da važi čim zakon bude usvojen, a da odredbe koje se tiču pomoći žrtvama važe od 1. januara 2024. godine.
Podsetimo, Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen je 20. maja ove godine, a ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić rekla je početkom juna da je želja Ministarstva da do 2030. godine bude omogućena što bolja primena ovog Zakona u praksi.
Komentari
Poslednji komentari
M
17:40 // 13. 9. 2021.
Za pocetak je potrebno izmestiti sigurnu kucu na neko bezbednije mesto!
Takodje, mislim da sigurna kuca MORA da ima obezbedjenje, policijsko ili privatno 24/7. Ovo, na zalost, pricam iz iskusva.
неко безвезе
10:14 // 13. 9. 2021.
само име центар за девојке је дискриминаторно. из авиона је јасно. треба ли да постоји и центар за момке и како би то било коментарисано од стране девојака. а пошто имате све податке како се каже у тексту, могло би да се нешто каже и о 'позитивној дискриминацији' у корист жена у поступцима одређивања старатељства над децом, од стране судова и центара за социјални рад. кад се већ говори о дискримин
profesor
10:42 // 13. 9. 2021.
kada bi bilo godišnje 50 momaka koje ubijaju supruge i devojke, koji su silovani ili su ih roditelji oženili u 13 god za gastarbajtera, trebao bi nam!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.