“Amandmani na Ustav ne vode većoj nezavisnosti pravosuđa”

Najspornije u predloženim amandmanima na Ustav Srbije u oblasti pravosuđa jesu broj članova koje vlast bira u Visoki savet sudstva, čulo se na javnoj raspravi u Nišu. Dok član Visokog saveta sudstva iz Niša Aleksandar Pantić tvrdi da nova rešenja ne vode većoj nezavisnosti pravosuđa, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović ih hvali.

Naime, predlog je da od budućih 10 članova Visokog saveta sudstva, 5 bira Skupština Srbije iz redova “uglednih” pravnika, a 5 iz redova sudija. U slučaju nerešenog ishoda kod odlučivanja, “zlatni glas” će imati predsednik saveta, koji bi bio iz redova uglednih pravnika. Tako bi moglo doći do preglasavanja, pa bi, kako kaže Pantić, odluke mogle da budu donete bez glasa sudija.

Broj onih koji nisu sudije u Visokom savetu sudstva amandmanima se povećava sa 2 na 5. I sa zlatnim glasom, odluke u vezi sudija mogu donositi oni koji nisu sudije. Takvo stanje je neodrživo. Visoki savet sudstva u takvom sastavu ne može da odgovori zahtevu za nezavisnim pravosuđem. Amandmani su korak nazad za nezavisno pravosuđe. Amandmani treba da budu povučeni i da se izradi novi tekst, uz uključivanje pravne struke – navodi Pantić.

Njegov predlog je da Visoki savet sudstva ima 11 članova, od toga 7 da budu sudije, 2 istaknuta pravnika i 2 profesora, a da predsednik bude iz redova sudija.

Šef poslaničke grupe SNS i predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja Aleksandar Martinović naveo je da predložena rešenja imaju podršku Venecijanske komisije, savetodavnog tela Saveta Evrope, koje daje mišljenja u vezi sa ustavima njegovih članica i drugim pravnim normama. Na zamerke o političkoj kontroli sudstva, naglasio je da “uloga Skupštine ne može biti manja” od predviđenih rešenja.

Mora postojati podela vlasti i ravnoteža. Ne mogu sudije i tužioci da biraju sami sebe. Onda ne bi imali legitimitet. Nigde u svetu nije prekinuta veza skupštine sa sudstvom. Predviđeno je da u skupštini tri petine poslanika potvrdi izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužioca. Ukoliko nema takve većine, u drugom krugu tražena većina je šest devetine ili 139 poslanika – rekao je Martinović.

Inače, vladajuća većina Srpske napredne stranke sa koalicionim partnerima ima više od 165 poslanika u Skupštini Srbije.

Pravosudna akademija – da ili ne?

Sukobljena su mišljenja i oko statusa sudskih pomoćnika i Pravosudne akademije. Buduće sudije moraju da imaju završenu Pravosudnu akademiju, što ne odgovara dosadašnjim sudskim pomoćnicima koji bi da postanu sudije.

Ali, predstavnici Pravosudne akademije insistirali su da takvo rešenje ostane u predlozima, jer bi izbor bio transparentniji. Međutim, sudija Pantić je tvrdio da su i dosad bili jasni kriterijumi za sudije i da je proces bio transparentan.

Ovu javnu raspravu moderirao je u Nišu državni sekretar u ministarstvu pravde Mirko Čikiriz, koji je ceo proces nazvao traženjem terapije za srpsko pravosuđe, ali ističe da se prvo mora “postaviti dijagnoza”.

U raspravi nisu učestvovali predstavnici nevladinog sektora iz Niša, ali je prisustvovao vojvođanski profesor Drago Samardžija. Naveo je da ga je angažovala Unija poslodavaca Srbije, da ide na sve javne rasprave po Srbiji vezane za ovu temu, a kritikovao je srpsko pravosuđe rečima da je “narod ogorčen i da narod hoće pravdu”.