Ambasadorka Rumunije: Primena zakona važna kao i njihovo usvajanje
Iako državno rukovodsvo Srbije često kaže da su iz brojnih oblasti zakoni evropski, problem je u njihovom (ne)primenjivanju, a to je bio, kako kaže ambasadorka Rumunije Oana Kristina Popa, i jedan od glavnih problema u njenoj zemlji kada se pridružila EU. Zbog toga Popa, koja je boravila u Nišu, naglašava da proces mora da bude izbalansiran.
Upravo je implementacija zakona bila glavni problem prilikom pristupanja Rumunije EU, priča Popa, s obzirom na to da je primena došla tek nakon što je zemlja postala članica, što znači da je tek tada došao pravi posao.
Proces integracija ima dva aspekta - jedan je usvajanje zakona, a drugi je njihova primena. U našem slučaju, primena je kasnila, pa je tu EU naučila da proces treba da bude izbalansiran. Da ne možeš da usvojiš zakone, onda ne radiš ništa, a onda da ih primenjuješ godinama kasnije. Implementacija se mora događati simultano - ispričala je Popa.
O tome da se slična situacija dešava i u Srbiji govorili su mnogi stručnjaci, pa su tako zakoni dobri u sferi bezbednosti u saobraćaju za osobe da invaliditetom, ali je primena izostala, trebalo bi da u svakoj ustanovi postoji oni koji govore znakovnim jezikom, ali to nije tako i u praksi. Problematična je kontrola javnih nabavki, a Zakonom, ali ne i njegovom primenom zadovoljni su i pčelari na jugu Srbije.
Bitno je da zemlja bude spremna da pristupi, ukoliko je spremna, datum i nije tako važan. Reforme i nivo spremnosti su najbitniji(...) Integracija se ne zaustavlja jednom kada zemlja postane članica, to je proces koji se nastavlja i nakon tog trenutka. Želimo da ljudima približimo EU, evropsku poruku i uključimo ljude u važna pitanja - rekla je Popa.
Rumunija trenutno predsedava Evropskom unijom, što može biti dobro po Srbiju jer komšijska zemlja jedna je od onih, kaže Popa, koje se najviše zalažu za proširenje. Naime, više od 60 % stanovništva smatra da EU treba da se proširi. Nije ni čudo što Rumuni teže proširenju, s obzirom na to da je ova zemlja sa dve strane okružena onima koje nisu članice.
Nadam se da ćemo i tokom predsedavanja i kasnije uspeti da približimo EU Srbiji. To i jeste jedan od razloga što putujem Srbijom, jer je verovatno korisnije naše iskustvo, kao komšijske zemlje, kao bivše komunističke zemlje i kao zemlje koja je pretrpela fundamentalne promene od Hladnog rata i tokom procesa integracija, što nije bilo lako. Zato razumemo frustraciju, razumemo nesigurnosti, jer smo prošli sve to - priča amabasadorka.
Inače, sa početkom 2019. godine Rumunija je započela svoje prvo predsedavanje Evropskom unijom. Za stubove na kojima će najviše raditi Rumuni su izabrali osiguravanje jednakosti za sve građane EU, rad na njenoj bezbednosti, jačanje globalnog uticaja Evrope, kao i promociju zajedničkih vrednosti.
Komentari
Poslednji komentari
kkk
01:42 // 7. 2. 2019.
eeee kad je rumunija zapad za nas.....
Tivat
16:33 // 7. 2. 2019.
A,sta ces,zapad im dao vizu za ulazak u EU,kao grodobran Rusiji.Izuzev Bukuresta i Constance,luke na Crnom moru,zive bedno,kao i mi.
Mara
21:03 // 6. 2. 2019.
Sve to znamo
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.