Američki stručnjaci o porodičnom nasilju

Grupa američkih stručnjaka boravi u Srbiji, gde sa predstavnicima sudstva, nevladinog sektora i policije radi na problematici nasilja u porodici. Nakon jednog seminara u Beogradu i dva u Nišu trening je održan i u Vranju.

O primerima iz prakse, paraleli između slučajeva u Americi i Srbiji za Južne vesti govore Čeril Tomas, direktor Programa za ženska prava i Ketrin Kueintans, sudija koja sudi u predmetima koji uključuju nasilje u porodici, seksualne napade i ubistva.

Koji je cilj seminara i radionica koje održavate u Srbiji?

Tomas: Uglavnom smo se koncentrisali na razvoj zakonskog sistema i reagovanja u slučajevima porodičnog nasilja.

Pomoć medija je presudna; Čeril TomasKoja je razlika u propisima između Srbije i Amerike kada je ova oblast pitanju?

Tomas: Vrlo smo svesni toga da su pravosudni sistem i zakonodavstvo u Srbiji drugačiji i pročitali smo vaše zakone, ali zanimljivo je koliko ima i sličnosti. 2003. i 2004. godine Srbija je usvojila zakon gde se može tražiti zaštita porodice od nasilnika. Mi imamo u Minesoti vrlo sličan zakon i on je usvojen pre 35 godina. Dosta sličnosti ima i u polju krivičnog zakona.

Razgovarali ste sa policajcima, tužiocima, sudijama. Koliko su voljni za saradnju?

Tomas: Oni zaista rade naporno jer ima mnogo toga da se uradi kako bi se sistem reagovanja unapredio. Imamo osećaj da postoji posvećenost, kako bi se bolje i brže reagovalo.

Sigurne kuće - korak do rešenjaKoliko je sama preventiva i postojanje "sigurnih kuća" bitno u smislu zaštite žrtava?

Tomas: Izuzetno je bitno. Trenutno imate situaciju u Srbiji gde građanski i krivični procesi vrlo dugo traju, tako da se stvari vrlo sporo kreću u tom pravcu. U međuvremenu životi mogu biti sačuvani uz pomoć ovih "sigurnih kuća" i radu koji NVO organizacije sprovode u tim "sigurnim kućama".

Praksa pokazuje da su počinioci teških krivičnih dela često povratnici. Kakva je situacija u Americi?

Tomas: Mi vrlo snažno reagujemo kada su u pitanju povratnici, kad neko nastavlja sa zlostavljanjem porodice iznova i iznova. Sistem počinje sve više i više da povećava kazne, jer to dozvoljava naš zakon.

Svedoci smo, bar u medijima, da se beleži porast nasilja nad roditeljima i starijim osobama. Da li je to slučaj i u Americi?

Kueintans: Adolescenti vrlo često zlostavlju svoje roditelje i vrlo je važno da se „umešamo“ i radimo sa njima da oni ne bi kasnije postajali dugoročni nasilnici.Takođe imamo situacije gde ljudi zlostavljaju i starije roditelje i naš sistem i u tim slučajevima uvek reaguje.

Da li iz Vaše karijere možete izdvojiti neki slučaj koji Vas je šokirao ili iznenadio?

Kueintans: Mnogo ih je. Iznenadilo me je što u poslednjih 6 meseci imam dva različita slučaja gde su dvojica visokoobrazovanih i uglednih muškaraca pokušali da ubiju svoje bivše supruge. U oba ova slučaja žene nisu ubijene zbog puke slučajnosti. Meni to samo ilustruje da se ova problematika prostire kroz sve socijalne slojeve.

Kakva je po Vašem mišljenju uloga medija u ovoj oblasti? Da li izveštavanje o zločinima ili potencijalnim zločinima može biti od koristi ili može uticati na iniciranje ovakvih događaja?

Tomas: Mediji imaju kritičnu ulogu u sprečavanju porodičnog nasilja. Način na koji oni objavljuju neke stvari može vrlo da doprinese osećaju da nema tolerancije nad nasiljem. Mi cenimo kada novinari pošalju pravu poruku zajednici, da je to jedan vrlo veliki problem i da svi kroz zakonski sistem treba da se bave time. Mediji mogu da podsete žene žrtve nasilja na njihova prava.

Kueintans: Mediji mogu da urade još jednu stvar, a to je da traže odgovornost od službi i državnih organa i kada jedan deo sistema ne funkcioniše najbolje, mediji mogu da ukažu na to ili ako ne postoje adekvatni resursi, mediji mogu i to da naglase.