Arhitekta Čemerikić za “15 minuta”: Mešavina spratnosti u jezgru Niša nije po pravilima struke
Trend rušenja i nadgradnji starih i autentičnih kuća u Nišu zarad zidanja zgrada - tema je o kojoj je u emisiji “15 minuta” govorio niški arhitekta Zoran Čemerikić. Kaže da se pre nekoliko decenija nadgradnja radila tako što se poštovala početna arhitektura, da mu je i kao arhitekti i kao rođenom Nišliji žao nekih srušenih kuća, ali i da su mnoge sačuvane i da Niš još ima svoj duh.
Trend rušenja i nadgradnji starih i autentičnih kuća u Nišu zarad zidanja zgrada - tema je o kojoj je u emisiji “15 minuta” govorio niški arhitekta Zoran Čemerikić. Kaže da se pre nekoliko decenija nadgradnja radila tako što se poštovala početna arhitektura, da mu je i kao arhitekti i kao rođenom Nišliji žao nekih srušenih kuća, ali i da su mnoge sačuvane i da Niš još ima svoj duh.
Emisija je najpre bila zamišljena kao debata i svoje učešće su potvrdili arhitekta Saša Buđevac, jedan od projektanata nadgradnje u Mačvanskoj 13, kao i konzervator iz Zavoda za zaštitu spomenika, ali su otkazali u poslednjem trenutku.
Poziv su ignorisali načelnik Uprave za građevinarstvo Goran Zdravković, glavna gradska urbanistkinja Lidija Stefanović Nikolić, kao i direktor Zavoda za urbanizam Ivan Grmuša, a odbili brojni investitori. Čemerikić je želeo da to prokomentariše.
Smatram da je simptomatično to što se niko nije pojavio. To ukazuje na jedan momenat gde su ideje i stavovi, pa i interesi, suprotstavljeni. Vaša ideja je bila dobra, da se izađe na crtu, to su sve kompetentni ljudi. Morala je da dođe gradska urbanistkinja i neko od investitora - navodi Čemerikić.
Kada je reč u rušenju i nadgradnji starih niških kuća, ističe da život ide dalje i da ima svoje zahteve, kao i da neko stanje ne može večito da postoji, ali i da postoji potreba za stanovima.
Ipak, glavnu zamerku ima na to što u jezgru grada, gde je prevashodno niska spratnost, nastaje mešavina spratnosti.
Tu i tamo investitor kupi neku lokaciju i onda imamo jednu mešavinu spratnosti, što mislim da nije po pravilima struke. Takođe, te višespratnice direktno ugrožavaju susedne kuće time što ljudima onemogućavaju sunce, ali to je očigledno stvar o kojoj se na razmišlja - objašnjava arhitekta.
Veruje da to u svetu ne postoji.
Zamislite panoramu nekog grada gde je jedan deo sa niskom spratnošću i gde odjednom počinju da niču šestospratnice. Na šta bi to ličilo - navodi Čemerikić.
Da Niš, poput nekih svetskih gradova, sačuva autentičnost tako što će sačuvati stare porodične kuće ima prostora, smatra Čemerikić, ali su problem finansije.
Naše institucije se priklanjaju nekom opštem stavu. Ako je opšti stav da treba dozvoliti svakom investitoru, dozvolićemo mu. Primer za to je Zavod u Beogradu, gde se bez pardona ruše vrlo značajne zgrade - kaže on.
U emisiji je govorio i o tome kako se nekada radila nadgradnja, a kako danas, uz komentar da sada ima mnogo grubih i trapavo urađenih intervencija, kao i o regulativama koje bi rešile probleme, ali i o zgradi Aerodroma, hotelu Park i drugim temama.
Anketa JV: Od “i treba da se gradi” do “to je odvratno”
Čemerikić kaže da je normalno to što su građani sentimentalni i da su mnogi godinama prolazili gradskim jezgrom i da odatle imaju uspomene.
U anketi Južnih vesti neki su za to da se gradi, jer smatraju da se to dobro za gradski budžet, a neki samo kažu:
Dobro je što se radi i treba da se radi.
Oni koji su protiv nadgradnje starih kuća i zidanja višespratnica kao argumente navode očuvanje tradicije, starog Niša, zelenila i protoka vazduha.
To je ružno u suštini. Najlepši deo grada nam je već propao odavno, centar nam je propao, ne bi trebalo to da se uništava. Kad prođemo Beogradom, čak i Leskovcem, vide se te stare kuće, vidi se to nešto što je značajno, a ovde nemamo više taj stari grad - navodi Nišlija.
Nekima su rušenje i nadgradnja starih kuća “odvratni”, a neki napominju da se zgrade već grade tako da prevazilaze često veličinu objekata oko sebe i da bi nadležni o tome više trebalo da brinu.
Komentari
Poslednji komentari
Kičevac
23:55 // 3. 11. 2023.
Potreba za stanovima nije nikakav izgovor da se uništava staro gradsko jezgro. Eno u Panteleju gore mesta, pa nek grade koliko žele. Mnogi gradovi Evrope su posle ratova radili na tome da obnove porušeno i da poprave oštećene objekte, a mi smo odmah krenuli sa "raščišćavanjem" ostataka. Čak i sada, u miru nastavljamo da devastiramo ono malo vrednog što je preostalo.
Ushićeni investitor
13:30 // 29. 9. 2023.
Ovaj čovek je govorio o dve zgrade pola sata. I ništa nije rekao, slobodno su mogli i ostali da dođu.
Ljudi, pogledajte novi soliter kod toplane. Neko je platio i dobio dozvolu za 15 spratova na lokaciji gde je za sve ostale dozvoljeno 6. Kako?
Zgrada na kružnom toku u N.Pašića. Jel će garaža te zgrade direktno na kružni tok da se uključuje? Taj projekat je prošao komisiju za planove. Kako?
Mikac
08:42 // 26. 9. 2023.
Urbanističko maskriranje ovog grada počinje od kad je neko pametan davao dozvole da se rade nadgradnje. I tu počinju svi problemi nedovoljne infrastrukture(parking, kanalizacija,zelenilo...)za novopridošle stanare dograđenih objekata. Kombinovano stanovanje se nikada ne meša sa rezidencijalnim tj zgrade se ne prave tamo gde su kuće.Ali,ko smo mi da se mešamo,zar ne?
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.