Bekstvo iz logora 1942: Zatvorenici iskoristili nepažnju straže

Pored brojnih pisanja i sećanja preživelih logoraša o samom činu proboja, i danas se ne može sa sigurnošću rekonstruisati ceo događaj. Ipak, u narednim danima Južne vesti će objavljivati delove istraživanja niškog istoričara Aleksandra Dinčića, koji u mnogome pojašnjavaju kako je došlo do prvog organizovanog bekstva iz nacističkog logora u Evropi.

Proboj logora na Crvenom krstu u Nišu je veliki i značajan događaj u lokalnoj istoriografiji, ali ujedno i najveći propust nemačke vojske za vreme okupacije. To je bilo prvo organizovano i veliko bekstvo iz jednog nacističkog koncentracionog logora za vreme Drugog svetskog rata.

U celokupnoj zaplenjenoj nemačkoj dokumentaciji, koja se danas nalazi kod nas u Srbiji, postoji samo jedan delić o tom događaju, kao i nepotpuni izveštaj iz marta 1942. godine. Herojski podvig logoraša u Nišu; Foto: JV/Vanja Keser

Sa intezivnim pripremama za osnivanje Memorijalnog kompleksa "12. februar" (1967), bekstvo logoraša postaje nezaobilazan događaj koji traje i danas i po čemu je logor u Nišu najviše i poznat. Ali, kako je to bekstvo uopšte izvršeno? 

Zašto je proboj organizovan?

Logoraši su izvršili proboj baš 12. februara, jer je te noći proslavljan rođendan visokog nemačkog komandanta u hotelu „Park“. Sa drugim oficirima bio je u gradu i komandant logora. Logorska straža je tako ostala bez nadzornika i njena koncentracija je samim tim popustila, što će logoraši umeti da iskoriste.

Dragutin Jocić, niški logoraš, u svojim neobjavljenim memoarima, navodi podatak da je za logorsku stražu, iz grada, u noći proboja, a u čast rođendana komandanta, stigla i ljuta rakija i da joj nemački vojnici nisu mogli odoleti. Da li su nemački stražari te noći bili pijani i da je zbog toga došlo do propusta, za sada se pouzdano ne može potvrditi, ali sve ide u tom pravcu. Tačnije, da se slavio rođendan komandanta i u samom logoru i da su zatvorenici to znali dobro da iskoriste.

Foto: JV/Vanja KeserOno što je sasvim poznato jeste povod za bekstvo. To je čitanja imena 80 logoraša iz sobe br. 12 i pretnja da će biti streljani u cilju odmazde ukoliko se dogodi neki incident. Kada su izvođeni u šetnju su od Jevreja Šaloma Baruha, koji se pre hapšenja krio pod lažnim imenom Mirko Barić, saznali da se na Bubnju kopaju grobne jame što je impliciralo da se nešto dogodilo i da se sprema sigurno streljanje prozvanih.

Kako je februar bio mesec jakog mraza i pošto se temperatura spuštala do minus 20, zemlja se potpuno stegla i bilo je potrebno vreme da se iskopaju jame. To vreme je omogućilo logorašima da pripreme plan budućeg proboja.

Nedavno premilula logorašica Olga Slavković je svojevremeno svedočila da su skoro svi zatvorenici bili obavešteni o tome šta se sprema. U hlebu je bila umetnuta poruka da se sprema bekstvo.

Soba br.12

Soba broj 12, koja je organizovala proboj imala je 147 logoraša. Jedan dan uoči proboja je od batina umro Trajilo Đorđević iz Krepoljina, pa je ostalo njih 146. Ali, su Nemci na dan proboja doveli novog logoraša, koji je ostao zatočen do proboja, kada je i poginuo. Izveštaj o smrti Save Kosanovića; Istorijski arhiv Beograda

Preživeli učesnici proboja ga se zato nisu mogli setiti kada su se prikupljale biografije za prvu stalnu postavku 1967. godine. Njegov identitet je utvrđen iz dokumentacije niške Specijalne policije. Sapatnici su  ga zapamtili kao omanjeg, sa pocepanim pantalonama i opancima. To je bio Sava Kosanović, rodom iz Jasenaka kod Ogulina, a živeo je kao izbeglica. Uhapšen je kao kurir u Topličkom partizanskom odredu kada je došao u Niš. Prethodno je došao sa grupom aktivista iz Beograda.

Još jedna enigma vezana za proboj jeste logoraš "Aca Kockar". Njega u filmu "Lager Niš" tumači Mlađa Nedeljković pod drugim imenom. Kod preživelih učesnika proboja važio je kao izdajnik, pa je takav prikazan i na filmu.

Međutim, "Aca Kockar" su zapravo dva različita logoraša. Jedan je Damnjan Tomić iz aleksandrovačkog Laćisleda kojem je nadimak „Kockar“, a drugi je Aleksandar Marković "Aca" iz Jagodine. Neko je to spojio kao da se radi o jednoj osobi. I jedan i drugi su poginuli u proboju.

Četvrti poginuli je Radosav Spasojević iz Tulara kod Medveđe. To su logoraši, koji nisu mogli biti identifikovani kada su se pravile biografije učesnika proboja, prikupljale njihove fotografije, lična dokumenta i predmeti i dr.

Nastavak u sledećem tekstu.