Belmuž i ovca pramenka simboli Svrljiga [video]

U domaćinstvu Dejana Milenkovića, u selu Plužina kod Svrljiga, već treća generacija čuva ovce. Opština sa ​oko 14.000 stanovnika, poznata je po belmužu, ali treba istaći i njeno drugo obeležje - sa fondom od oko 12.000 ovaca jedan je od najznačajnijih ovčarskih krajeva na jugoistoku Srbije.

Čuvanje ovaca kao porodični posao; Foto: JVU ovom kraju gaji se autohtona vrsta ovce - svrljiška pramenka, poznata po izuzetnim reproduktuvnim i proizvodnim osobinama. Milenkovići u stadu imaju oko 60 ovaca i cela porodica bavi se ovim poslom. Radi se cele godine, ponekad i po ceo dan.

Nema radno vreme. Ujutru od šest pa uveče dok se sve ne završi, do šest ili sedam. Kad se ovce jagnje ostajemo ovde i preko noći. Naša svrljiška pramenka se razlikuje od drugih ovaca po mesu i mleku. Mnogo je drugačije, meso se ne oseća uopšte na ovče - kaže Dejan.

Svrljiški kraj poznat je i po pčelarstvu. Ovde ima oko 8.000 košnica i to je opština sa najvećim brojem košnica po stanovniku u Srbiji. Sa 88 godina Miodrag Antonijević je najstariji pčelar u ovom kraju. On koristi staru vrstu košnica, takozvane pološke.

Bavim se ovim poslom od '68, '69. godine. Počeo sam sa 6 košnica, a sad imam 200 komada - priča deda Mile.

Kad jaganjci utihnu; Foto: JV

Tradicionalno jelo belmuž zaštitni je znak ovog kraja. Sprema se od punomasmog domaćeg kravljeg ili ovčijeg sira i malo kukuruznog i pšeničnog brašna. Ovo jelo bilo je svakodnevni obrok svrljiških pastira. Belmuž uglavnom spremaju muškarci, jer se priprema u kazanima i mora dobro da se meša.

Iako je njegov recept odavno poznat, neke stvari se mogu naučiti samo od pravih stručnjaka poput Vilotija Pavlovića, jednog od najboljih majstora u spremanju belmuža na nekoliko Belmužijada.

Najbitnije je da bude dobar sir i da se sve priprema postepeno. Ne može na jakoj vatri, opasno je da ne zagori. Polako se meša dok se sir ne istopi i vrati u prvobitno stanje kao mleko -.kaže Pavlović.

Kulturno umetničko društvo “Beloinje” čuva tradiciju i običaje ovoga kraja. Osnovano je 1973. godine. Uglavnom igraju svrljiške igre i kola.

Naučio sam da cenim našu muziku, naše igre, našu nošnju koja je jedinstvena. Naša nošnja je u odnosu na šumadijsku nošnju različita, zbog materijala i načina na koji je nekad pravljena. Nošnja koju možemo ovde trenutno da nađemo to je nošnja iz 18, 19. veka. Nošnja koja, ako se pravilno čuva, a i ako se nosi, može dosta godina da se očuva i čovek se jednostavno navikne u njoj da igra - kaže Miloš Filipović, igrač i zdravičar KUD-a „Beloinje“

Organske i ovce; Foto: JVZa razliku od drugih delova Srbije, u Svrljigu se tradicionalna kola ne igraju na prstima, već punim stopalom.

Tu tradicionalnu, našu igru, mi pokušavamo da sačuvamo od zaborava. To su naša izvorna kola, naše izvorne igre, kao što je Drdavka, Deverika, Jednostranka, Osmoputka, Laskavac, Oganj gori i naša Svrljiška rumenka - priča predsednica Daliborka Minić.

Svrljig je ime dobio po srednjovekovnom utvrđenju iz 10. veka, čiji se ostaci nalaze kod sela Niševac. Prava je oaza netaknute prirode i očuvane životne sredine. Kako ona izgleda, pogledajte u video-reportaži "Južnih vesti".