Birači da glasaju za poslanike, ne za liste - zaključak naučne konferencije “Kako, koga i zašto smo birali?”

Na dvodnevnoj onlajn naučnoj konferenciji o izborima u Srbiji u poslednje tri decenije od uvođenja višestranačja u Srbiji, učesnici su se saglasili da je osnovna manjkavost aktuelnog izbornog sistema činjenica da birači na izborima ne biraju poslanike po imenu i prezimenu već glasaju za partijske liste, navode iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Zato neki od učesnika onlajn panela “Kako, koga i zašto smo birali?” smatraju da birači očekuju da mogu da glasaju za ličnost i da njih ne interesuje komplikovano pretvaranje glasova u mandate, pišu u saopštenju.

Kad opcije nisu jasne, birači biraju u mraku. Poslanici koji su personalno izabrani imaju više autonomije, a oni koje je partija delegirala su lojalniji partiji, a manje odgovorni građanima - naglasio je profesor Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović.

U onlajn diskusiji čula su se predviđanja da bi u nekom od narednih izbornih ciklusa novi izborni sistem uticao na to da se iskristališu bolji narodni poslanici i, pre svega, bolji kandidati na izborima, dodaju iz NKD. Učesnici se saglasili da aktuelni izborni sistem ima manjkavosti; foto: NKD;

Dvostruki je institucionalni podsticaj – pretpostavljamo da bi jedan deo građana ipak vodio računa o tome za koga glasa, a onda bi to motivisalo i političke partije da predlažu bolje kandidate građanima kako bi time podigli i sopstveni rezultat. Sa lošim kandidatima obarate vlastiti rezultat i osvajate manje mandata. Ovo bi dugoročno moglo da utiče na promenu načina funkcionisanja institucija i istovremeno otvorilo prostor za deo građana koji beži od politike jer ne želi da se povinuje zahtevima stranačkih elita da se u politiku vrati i uključi jer neće toliko zavisiti od toga šta misli stranački šef nego će zavisiti od podrške koju im građani ukazuju - rekao je docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Vučićević.

U onlajn anketi na konferenciji konferenciji, na pitanje da li podržavaju zahtev za promenu izbornog sistema, više od polovine ispitanika odgovorilo je da ta promena treba da se desi pre najavljenih izbora 2022. godine, kažu iz NKD, kao i da nešto manje od trećine smatra da reforma treba da se dogodi nakon tih izbora, dok 17% ispitanika smatra da izborni sistem ne treba menjati.

Snimci prvog i drugog dana konferencije organizatori su postavili na društvenoj mreži Fejsbuk.

Događaj je okupio eksperte iz oblasti izbornog sistema, politikologije, prava i medija i organizovali su ga su Fakultet političkih nauka, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Institut za političke studije uoči objavljivanja zbornika ,,Kako, koga i zašto smo birali?’’ koji su priredili profesori Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović i Dušan Vučićević.