Bogata tradicija Niša smeštena u 90 godina rada Narodnog muzeja
Od praistorije, preko antičkog perioda, srednjeg veka i osmanske ere do herojske epopeje oslobodilačkih i svetskih ratova, važnost arheologije i istorije prepoznavali su zaljubljenici u starine, koji su pre 90 godina darivanjem tih predmeta omogućili nastanak niškog Narodnog muzeja, koji je nedavno i izložio te predmete kako bi se zahvalio svojim sugrađanima koji su pomogli njegovo osnivanje.
Omaž darodavcima; foto: Narodni muzej Niš, Facebook Izloženi predmeti prispeli u Muzej su pokloni i darovi mnogih ljudi od osnivanja do današnjih dana, kaže istoričarka i viši kustos Muzeja Bojana Milenković. Ona kaže da je Niš jedan od gradova koji se može podičiti svojom dugom istorijom i da je Niš uvek je bio na raskršću puteva i civilizacija.
Svaki narod, po njoj, ostavio je svoje tragove na ovim prostorima.
Vredni entuzijasti prikupljali su, čuvali i predstavljali arheološko i istorijsko blago Niša i okoline. Privatne kolekcije osnivača koje su bile osnova svih zbirki muzeja činili su predmeti pronađeni na raznim antičkim i praistorijskim lokalitetima u Nišu i okolini do kojih su dolazili sporadičnim istraživanjima i iskopavanjima - kaže Milenkovićeva.
Lokalitet Bubanj iz bakarnog je doba; foto: Narodni muzej Niš Među prvim predmetima su praistorijski artefakti sa lokaliteta Bubanj i Humska čuka, koje je muzeju poklonio Adam Oršić Slavetić, koji je prema njenim rečima i bio prvi kustos Muzeja.
Istoričarka pominje i nalaze iz Brzog Broda i Jagodin male, kao i numizmatičku zbirku starog antičkog novca, ali i veliku etnološku kolekciju nošnji i predmeta iz svakodnevnog života sa kraja 19. veka.
Dakle, predmeti su bili stari, vredni, a potreba za njihovim čuvanjem dovela je do stvaranja institucije koja će brinuti o kulturnom nasleđu na teritoriji Moravske banovine, te je 1933. godine, inicijativom i zalaganjem uglednih građana Niša i uz veliku podršku i pomoć gradskih vlasti formirano Muzejsko društvo, a zatim i sam Muzej - kaže istoričarka.
Epohe Muzija
90 godina Narodnog muzeja Niš; ilustracija; foto: narodnimuzejnis.rs Govoreći o etapama u 90 godina dugoj istoriji Narodnog muzeja, Milenković kaže da je prvu etapu činilo formiranje i nastanak zbirki, za koji su zaslužni osnivači Muzeja i njihove privatne kolekcije, kao i entuzijazam ljudi iz Niša, ali i sa čitave teritorije Moravske banovine.
Na prvoj muzejskoj postavci u kući Hristodulovih bila je i zbirka umetničkih slika, kao i veliki broj predmeta iz zbirke starinskog oružja iz perioda osmanske vlasti.
Deo zbirke istorije umetnosti; foto: Narodni muzej Niš, Facebook Kuća Hristodulovih predstavljala je jedan od najreprezentativnijih objekata orijentalnog Niša, kaže Milenkovićeva i dodaje da je sagradio bogati i ugledni niški trgovac Hadži Đoka Todorović oko 1820. godine, a nasledio je njegov zet Nikola Hristodulu. Predstavljala je centar političkog, prosvetnog, kulturnog i verskog života u Nišu i konak Mihailu Obrenoviću na njegovom putu ka Carigradu.
Imajući u vidu istorijski značaj ove kuće, kaže Bojana Milenković, članovi uprave Muzeja obratili su se 1933. Godine, unuku Nikole Hristodulua Anastasu sa molbom da kuću ustupi niškom Muzeju.
Osnivačma Muzeja smatraju se Aleksndar Nenadović, Borivoje Gojković, Borivoje Popović i Adam Oršić Slavetić. Prva postavka kratko vreme je bila u Učiteljskom domu, a od jeseni 1933, Muzej je svoj dom našao u kući Hristodulovih. U ovom prostoru Muzej ostaje do jeseni, tačnije do septembra meseca 1944. godine kada je u savezničkom bombardovanju kuća uništena, a oko dve trećine muzejskog fonda stradalo. Ovo je ujedno i kraj prvog, predratnog perioda u istoriji Muzeja - priča Milenkovićeva.
Nakon završetka Drugog svetskog rata Muzej je uspeo da ponovo konsoliduje svoje rad.
Muzej je bio smešten u zgradi Učiteljskog doma, zatim u kući u današnjoj Episkopskoj ulici, a od 1965. godine u zgradi Komunalne banke, u ulici Nikole Pašića u kojoj je i danas. Godine 1947. menja naziv u Narodni muzej. Otvaraju se Muzej NOB-a, Umetnička galerija u Sinagogi, a 1967. stalna postavka u nekadašnjem nacističkom logoru na Crvenom krstu čime su postavljeni okviri u kojima Narodni muzej Niš funkcioniše do današnjih dana - navodi istoričarka.
Maketa kuće Hristodulovih, gde je bila održana prva postavka Muzeja; foto: Narodni muzej Niš, Facebook U narednim godinama Milenkovićeva kaže da će nastaviti svoju misiju prikupljanja, istraživanja, obrade, zaštite i prezentacije kulturnih dobara iz bogate istorije Niša, što je, prema njenim rečima, osnovni cilj postojanja Narodnog muzeja
Kakve će postavke biti predstavljene našim sugrađanima zavisi od, na prvom mestu, samih tema naših izložbi, a mi ćemo se svakako truditi, kao i do sada da budemo atraktivni, ali i stručni. Nadamo se da ćemo u skorijoj budućnosti imati čast i mogućnosti današim sugrađanima predstavimo sva blaga muzejskih depoa na stalnoj postavci u novoj i pravoj zgradi muzeja, a do tada ćemo se truditi da u postojećim kapacitetima predstavimo našu bogatu prošlost - zaključila je Milenkovićeva.
Prema njenim rečima, posetioci Muzeja imaju priliku da saznaju nešto novo o ratovanju, praznovanju, načinu oblačenja, rimskoj arhitekturi, praistorijskim ritualima, antičkim igračkama, srednjevekovnom kićenju, kao i mogućnost da tu priču ostave u nasleđe generacijama koje tek dolaze.
Komentari
Poslednji komentari
Гага
21:20 // 14. 5. 2023.
Упропашћена је етно-кућа у којој је била кафана"Старе Србија";сада је у њој Макси-маркет,а могао је да буде етнографски музеј са сталном поставком!?
Torpedo
19:40 // 17. 5. 2023.
Kakva bre ,Etno kuca ? Steciste pijandura, jeftinih rakija a pred kraj, bahatih clanova sns ! Ne lupetaj,nego u Crkvu i za kaznu, Tri Ocenas !
Јенглези & Швабе
13:50 // 14. 5. 2023.
"а око две трећине музејског фонда страдало" - у непријатељском и савезничком бомбардовању.Више у савезничком - нека нас у будућности драги Бог чува таквих савезника више од непријатеља.
Голема Баланица - налазиште ,најстарије у Европи,а можда и шире,првих људских насеобина.Ту,у дворишту Ниша.
I oni koji bi trebali da cuvaju
16:44 // 14. 5. 2023.
O tim zlotvorima sve najgore ali se stice utisak da su sva nacionalna blaga daleko bolje cuvana kod gradjana, u manastirima i da je za ovaj narod bolje da se to sve cuva na sto vise mesta nego da se preda nesposobnjakovicima koji dozvole da uoci bombardovanja to blago ne izmeste... Slucajno ili namerno neko sva blaga skupi na jedno mesto a onda eto ih svaboenglezi, bombarduju pa nam pisu istoriju.
Aca
18:43 // 14. 5. 2023.
Pa to je bilo pre 80 godina, za to vreme smo mogli Luvr da napravimo. Mi smo takvi kakvi smo, po selima groblja zapustena u trnje zarasla, ne cuvamo ni grobove predaka koji su relativno skoro umrli a kamoli nesto sto je postojalo pre vise vekova...a nama su jos uvek krivi Turci i Nemci pa i Englezi
Aca
13:32 // 14. 5. 2023.
Muzej od 100m2 je sramota za grad sa istorijom kakvu ima Nis
Oscar Pitagor
23:10 // 14. 5. 2023.
Bruka i sramota, ali nažalost to nema ko da vidi. Svako ko je bio vani zna da su tamo muzeji Ustanove bato, razdvojeni po tematskim celinama.
Ali ovde je bitno da se grade neke zgradurine, gde se peru pare od droge, i da kaplje kinta za korumpiranu nam vlas'.
A muzeji, koga pa to interesuje!!!!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.