Boj na Čegru - dan herojskog podviga vojvode Sinđelića i žrtvovanja za otadžbinu

Na današnji dan, pre 214 godina, na brdu Čegar kod Niša, odigrala se jedna od najznačajnijih, ali i najtragičnijih bitaka vođenih u Prvom srpskom ustanku protiv Osmanlija. Svojom hrabrošću i junaštvom istakao se vojvoda Stevan Sinđelić koji je zajedno sa srpskim vojnicima dao život za oslobođenje otadžibine.

Od aprila 1808. godine srpski ustanici izgradili su šest rovova u niškim selima, pripremajući se za oslobođenje Niša od Turaka. Spomenik na Čegru delo je Julijana Djupona; foto: JV / Jelena Mišić

Najvećim rovom na brdu Čegar komandovao vojvoda Stevan Sinđelić. Tog 31. maja 1809. godine Osmanlije su napale ustanike, boj se vodio čitavog dana, a srpska vojska u nekoliko naleta odolevala je napadima Turaka.

Turci su napadali u talasima. Pet puta su hrabro odbijeni, mada sa velikim gubicima. Idući preko leševa svojih saboraca, iz šestog pokušaja Turci uspevaju da uđu u šančeve na brdu, gde su tukli Srbe puškama, noževima i golim rukama. Niko iz ostalih šančeva nije pritekao u pomoć Sinđeliću i njegovim vojnicima - navodili su iz TON-a.

Kako ne bi živ pao u osmanske ruke, Sinđelić svestan da ne može isterati Turke iz šanca, odlučuje da puca iz kubure u podzemnu barutanu, čime je okončao boj. U strašnoj eksploziji vojvoda je zajedno sa preostalim srpskim vojnicima, ali i velikim brojem Turaka, odleteo u vazduh. Bista vojvode Sinđelića na spomeniku na Čegru; foto: upload.wikimedia.org

Kako bi zastrašio i opomenuo Srbe, turski paša je u znak osvete naredio da se od lobanja palih srpskih ustanika sagradi Ćele-kula u koju su uzidane 952 lobanje, a koja i danas stoji kao simbol borbe Srba za nezavisnost.

Zbog poraza na Čegru, vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe Petrović morao je da odustane od pohoda u Staru Srbiju.

1878. godine Niš je zvanično oslobođen od Turaka.

Nišlije slavile svoju slobodu

Današnji dan bio je i povod da iz niškog Istorijskog arhiva podsete kako su Nišlije jedanaest godina posle oslobođenja od Osmanlija dostojno proslavile svoju slobodu, ali i iskazale zahvalnost onima koji su dali svoje živote za njihovu i slobodu srpskog naroda.

Te 1889. godine, 19. maja, u Nišu se održala jedna od najvećih svetkovina toga doba, navode iz Arhiva.

Obeleženo je osam decenija Čegarske bitke. Na taj dan bio je i praznik Spasovdan, a Pevačka družina "Branko“ bila je glavni organizator događaja.

Na obeležavanje pogibije Sinđelića i njegovih saboraca oni su pozvali goste iz cele Srbije, ali i potomke slavnog resavskog vojvode koji je predvodio ustanike na Čegru.

Pred sam dan, Nišlije su okitile grad vencima i napravili slavoluke, postavili državne zastave i očistili ulice. Kada je otpočeo događaj, masa sveta "i staro i mlado, i bogato i siromašno“ zaputila se u Sabornu crkvu gde je vladika služio svečanu službu. Posle toga, narod je krenuo ka Ćele-kuli - navode iz Arhiva.

Na čelu povorke bilo je pevačko društvo sa svojom zastavom, za njima Društvo "Sveti Sava“, Društvo Crvenog krsta i druga udruženja. Njih je pratila dugačka kolona đaka osnovnih škola, gimnazije, učiteljske škole, rodbina Stevana Sinđelića, potomci resavskih ustanika i vojska.

Opisuju je kao najveću paradu koju je Niš video do tada.

Kada je kolona stigla do Ćele-kule, vojna muzika svirala je "Sinđelićev marš“, pesma koja je bila komponovana za ovu priliku. Vladika zajedno sa mnogim drugim sveštenicima održali su pomen kod samog spomenika, a kosti stradalih prelivene su vinom iz Sinđelićevog vinograda i to rukom Pavla Sinđelića, praunuka Stevana Sinđelića - podsetili su iz Arhiva.

Kod Ćele-kule govor je održao jedan profesor gimanzije koji je pozvao omladinu da se ugleda na "Stevana Sinđelića i njegove Resavce“. Oko 15 sati pomen herojima održan je i na samom Čegru gde su seljaci iz okolnih sela bili domaćini gostima koji su u kolima dolazili iz grada.

Navode i da je uveče je organizovana zabava na kojoj se pevalo i igralo do zore. Tog dana, sakupljeno je 1500 dinara priloga za crkvu, koja je planirala da podigne kapelu na Ćele-kuli. U tu svrhu osnovan je i odbor koji je prikupljao priloge. Poznati slikar Stevan Nikolić Lala uradio je sliku Stevana Sinđelića u trenutku kada pali barut, a prihodi od ove slike bili su namenjeni podizanju kapele.