“Bolja informisanost Romkinja za bolju zaštitu od nasilja u porodici”
Nedovoljna informisanost, patrijarhalan način života, kao i osećaj straha i sramote, samo su neki od razoga zbog čega žene, naročito Romkinje, prema rečima članice organizacije “Izvor života” Azbije Karadžić, trpe nasilje u porodici.
Kako bi podigli svest kod pripadnica romske nacionlane manjina, kao i kod svih žena, ali i da bi obeležili Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, ovo udruženje, u saradnji sa Centrom za socijalni rad u Leskovcu, nevladinom organizacijom “Žene za mir” i Odborom za rodnu ravnopravnost grada Leskovca, organizovalo je tribinu “Stop nasilju nad Romkinjama”.
Šta je nasilje, kako ga prepoznati, ali i kome se žrtve nasilja mogu obratiti za pomoć, moglo se čuti na ovoj tribini, a organizatori su, kaže Karadžić, štampali i pamflete i letke sa najbitnijim informacijama i brojevima telefona, koje mogu biti od pomoći žrtvama nasilja.
Veliki problem kod pripadnica romske nacinalne manjine je i to što one ne znaju svoja prava i što veoma retko prijavljuju nasilje u porodici - kaže Karadžić. Foto: B. A.
Ona dodaje da, prema poslednjem popisu koji je rađen, na teritoriji grada Leskovca živi 3769 Romkinja. Od 583 sos poziva, koliko je, kako kaže, zabeležno u 2011. godini, preko 450 bili su pozivi žena koje su pretprele nasilje u porodici, od čega nije bilo nijedne Romkinje.
One ne znaju gde i kome mogu da se obrate za pomoć - objašnjava Karadžić.
Upravo je cilj ovakvih tribina, kako kaže, upoznavanje Romkinja sa svojim pravima i informisanje o tome da postoje sistemi koji ih podržavaju i koji im mogu pomoći, kao što su policija, hitna pomoć, Centar za socijalni rad i različite organizacije koje se bave zaštitom žena i dece.
Urošević: Mali broj žena podnosi krivične prijave protiv nasilnika
Još jedan od problema koji se javlja u slučajevima porodičnog nasilja nad ženama, objašnjava oficir policijske uprave u Leskovcu Branislav Urošević, je to što najveći broj žena ne želi da podnese krivične prijave protiv nasilnika ili što u toku procesuiranja od prijave odustane.
To dovodi, kaže Urošević, do toga da problem sa nasilnikom nije rešen, dolazi do nepoverenja u institucije da mogu da pomognu, ali i do efekta “tamne brojke” koja se ogleda u tome da je mnogo veći broj realnih slučajeva nasilja nad ženama, nego što je to prijavama zabeleženo.
Žrtve često ne podnose krivičnu prijavu ili uopšte ne prijavljuju nasilje jer nemaju podršku porodice i nemaju gde da odu - objašnjava Urošević.
Zbog toga je, kaže, važno organizovati ovakva predavanja i tribine, kako bi se podigla svest ljudima o uzrocima nasilja, ali i o načinima na koje se žrtve nasilja mogu zaštiti, ali i pružiti ženama podršku, da se ne plaše da prijave nasilnika.
Inače, svake godine se od 25. novembra do 10. decembra obeležava “16 dana aktivizma protiv nasilja na ženama”. Reč je svetskoj kampanji u kojoj se, kako kažu, između ostalog, znamenitosti osvetljavaju narandžastom bojom koja simboliše svetlu i optimističnu budućnost oslobođenih žena i devojčica.
U ovoj akciji učestvuje 1.700 organizacija iz preko 100 zemalja sveta, a kako bi se skrenula pažnja na problem nasilja nad ženama i važnost preuzimanja akcije za suzbijanje nasilja, u narednih 16 dana narandžastom bojom biće osvetljen Spomenik olobodiocima u centralnom gradskom parku u Leskovcu.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.