Centar Prokuplja pamti karavane vinogradara
Nekada se smatralo da kuća u Prokuplju koja nema vinograd nije na glasu, umesto vina pio se kominjak, a ispred “Prokupca” su danima čekale kilometarske kolone kola da prodaju grožđe. Vinogradarstvo je u ovom kraju utihnulo 70-ih godina, a sada se ponovo “budi”.
Šezdesetdvogodišnji vinogradar Bratislav Aranđelović iz Prokuplja, koji je o grožđu i vinu učio je od svojih predaka, kaže da je do pre četrdesetak godina svaka porodica imala vinograd i vinski podrum. Smatralo se, napominje on, da onaj ko nije imao vinograd nije mogao da sebe smatra uglednim Prokupčaninom.
Na trpezi je, priseća se, svaki dan bio kominjak - mešavina vina, vode i šećera.
Bratislav Aranđelović potiče iz porodice sa dugom tradicijom u vinogradarstvu; foto: JV
Kominjak se pio svakodnevno, ali se najbolje vino čuvalo za slave. Svako okupljanje, stari Prokupčani, proslavljali su uz vino iz svog podruma, dobru hranu i starogradske pesme. Danas je to mnogo ređe, okupimo se za Zarezotinu, Svetog Trifuna. Tada zarežemo lozu, presečemo kolač, i kao i naši stari, šalimo se čije je vino bolje i družimo uz muziku - setno priča Aranđelović.
Čukundeda Aranđelovića zasadio je vinograde na Sokolici, u blizini Simonovačkog potoka još 1900. godine. Od tada, ljubav prema vinu prenosila se sa oca na sina.
Sada, kako kaže, vino pravi za sebe i svoje prijatelje.
Nazvao sam ga “Prokupački karavan” u znak sećanja na karavane magaričara sa koširima punim grožđa koji su nekada bili u Prokuplju. U takvim koširima je moj deda vozio oca na magarcu do našeg vinograda. I na etiketi je razglednica iz 1900. na kojoj se vidi karavan - objašnjava Aranđelović.
(/slika3)“Prokupac” se vraća u vinogorje Toplice
Prokuplje se, kao kraj bogat vinovom lozom, pominje još u povelji kneginje Milice iz 1395. godine. Veruje se da poznata srpska autohtona sorta grožđa “prokupac” vodi poreklo upravo iz Prokuplja.
Šef Katedre za voćarstvo i vinogradarstvo na Visoko poljoprivredno-prehrambenoj školi u Prokuplju Dragoslav Cvetković, kaže da su do 70-ih godina brda u Toplici “plavila od grožđa”.
Tada smo imali normalan razvoj vinogradarstva, ali onda počinju migracije stanovništva iz sela u gradove, pa je bilo sve manje ljudi koji obrađuju zemlju. Od 2010. godine, kada je Ministarstvo pospešilo ponovni razvoj vinogradarstva, imamo uspon u proizvodnji i gro vinskih podruma, vinarija i proizvođača koji sami podižu plantaže - objašnjava Cvetković.
Nedavno otvaranje jedne od najvećih vinarija na Balkanu u selu Gojinovac kod Prokuplja, za mnoge je označilo vraćanje tradiciji vinogradarstva u ovom kraju. U Toplici još uvek postoje vinogradari koji proizvode izuzetno kvalitetno crno vino za svoje potrebe, kao i za prodaju, i polako vraćaju sortu „prokupac“ u kraj iz koga je i potekla.
Južne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Prokuplja.
Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.
Ovi tekstovi su deo projekta Prokuplje u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Prokuplje, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Prokuplja i širem informisanju javnosti o ovom kraju.
Komentari
Poslednji komentari
Pera Detlic
14:09 // 3. 10. 2015.
Odlican tekst...... ostao sam (mozda) prvi put bez reci. Molim Vas pisite sto vise ovakvih, slicnih tekstova, da se malo probudimo i krenemo dalje. Nemojte vise crnu hroniku da favorizujete, nemojte ove svakodnevne gluposti o politicarima kao da su oni centar sveta. Nisu! Bavite se obicnim ljudima, jer mi drzimo, nosimo i gradimo.... Pozdrav.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.