Cupara - obaveštajac i veliki borac za oslobođenje
Čuveni Vranjanac Mihajlo Stevanović – Cupara, odigrao je veliku, ako ne i ključnu ulogu za konačno oslobođenje hrišćana južnih krajeva od Turaka. Bio je prvi srpski instruktor specijalnih snaga, kao i obaveštajac.
U vranjskom Kazanđolu vojnim veštinama podučavao je čak i Gavrila Principa. Za njega kažu da je iz Vranja krojio svetsku istoriju.
Cupara ili bata Mile, kako su ga Vranjanci zvali, bio je izuzetno integilentan, vispren, fizički spreman čovek. Završio je Učiteljsku školu i u to vreme, kada se razvijala borba srpskog naroda za konačno oslobođenje od Turaka, postao je upravnik Učiteljske škole. Tada i Živojin Rafailović dolazi poslom u Vranje i stupa u kontakt sa Cuparom. Njih dvojica počinju da rade na nacionalnom oslobođenju Srbije - priča Siniša Antonijević, istraživač gerilskih pokreta.
Vispreni Vranjanci presretali poštu turskog konzula
Vranjanci koji su delovali sa CuparomIz turskog konzulata u Vranju, koji je postojao od 1878. godine, odakle su jednom do dva puta nedeljno slata pisma - izveštaji turkom ambasadoru u Beogradu. Tada na scenu stupaju vispreni Vranjanci, Mile Cupara i Mita Atan (Dimitrije Z. Stojković) zajedno sa Živojinom Rafailovićem i upuštaju se u najveći obaveštajni poduhvat tog vremena.
Ova trojica su primetila da pisma na poštu nosi gavaz, počasni stražar turskog konzulata Aga Musa, Srbin poturčenjak. Da bi Aga Musa došao od turskog konzulata, morao je da prođe bar desetak vranjskih dućana. Mangupsko društvo primetilo je da je Aga Musa zaljubljen u Srpkinju, ćerku čuvenog vranjskog bojadžije Aritona Nikolića - priča Antonijević.
Objašnjava da su osmislili taktiku - predložili su Aga Musi da im dozvoli da na kratko otvore i pročitaju o čemu konzul piše Beogradu, a da će zauzvrat sve učiniti da se oženi Srpkinjom.
Aga Musa je odmah pristao. Više od godinu dana vranjski obaveštajci čitali su konzulova pisma. Pročitali bi pismo, ponovo zatvorili voskom i poslali Agu Musu da odnese na poštu. Konzul je u jednom trenutku posumnjao na svog gavaza, a srpski obaveštajci su to već znali. Bili su fer i obavestili su Musu da mu se sprema nevolja - kaže Antonijević.
Cupara obučava pripadnike Mlade BosneNapominje da se Musa vratio u pravoslavlje i oženio se Srpkinjom u koju je bio zaljubljen. Ocenjuje da je to bio najveći obaveštajni poduhvat tog vremena u Srbiji. Izveštaje ove trojice “mangupa” kurir je nosio direktno za Beograd, obaveštajnom odeljenju srpskog Generalštaba.
Mile učio gerilskoj borbi
Izvršni odbor četničkog pokreta u Vranju 1903. formiran je u osnovnoj školi u kojoj je Mile Cupara bio upravitelj.
Viđeni Vranjanci, njih tridesetak, shvatili su da ako žele u borbu moraju da budu spremni i osposobljeni. Tako Mile Cupara postaje prvi instruktor specijalnih snaga, odnosno prvi četnički instruktor - kazuje Antonijević.
Objašnjava da se obuka izvodila u vranjskoj klisuri Kazanđol, kao i da se Mile sam snalazio i nabavljao taktike i načine gerilske borbe.
Tada nije postojao udžbenik iz koga je moglo da se uči, već je razgovarao sa starim ratnicima, prikupljao iskustva i tako napravio vrlo delotvoran način obuke. Ona se sastojala u rukovanju puškom, kamom, bombom i od tehnika ručne, odnosno bliske borbe - priča Siniša Antonijević, istraživač gerilskih pokreta.
Zaboravljeni heroj
Cupara je poginuo je u saobraćajnoj nesreći tridesetih godina prošlog veka. Pouzdano se ne zna godina njegove smrti. Antonijević kaže da u Vranju više nema Cupara, kao i da je vranjska crkva pre nekoliko godina prodala njegov grob.
Zamislite samo kako bi se Englezi, Amerikanci ili Francuzi starali o grobu takvog junaka. A mi smo imali specijalne snage 36 godina pre Engleza i 37 godina pre Amerikanaca. Mihajlo Stevanović Cupara je nacionalni heroj, a Srbija to i ne zna! - poručuje Antonijević.
Južne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Vranja.
Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.
Ovi tekstovi su deo projekta koji je finansiran iz javnih sredstava Grada Vranja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Vranja i širem informisanju javnosti o ovom kraju.
Komentari
Poslednji komentari
zdravko panić
12:30 // 7. 1. 2016.
Moram da kažem da je sramota da mu je grobno mjesto prodano od Crkvene strane,pa zar se nije neki kompromis mogao naci,imao bih jos mnogo toga ali to da je englez ili švabo sigurno da bi imao grob,i naravno mjesto u istoriji,jer oni ne zaboravljaju svoje pa taman bili i razbojnici.!!!!!!
Opa
09:38 // 17. 12. 2015.
Odakle ih vise izvlacite? Pa nije valjda da je svako ko je nosio uniformu pre 1914. godine presudno uticao na raspad Otomanske imperije i Austrougarske? Budimo realni. A sada neostvareni neka krenu sa minusima.
Sale Jatak
11:28 // 17. 12. 2015.
Pa nema vise komunistickih kvazi narodnih heroja za izvlacenje, po svima su u vreme Tita nazvane ulice, ustanove, skole itd. a skoro svemu sto je srpsko (a ne jugoslovensko) je zatiran svaki trag. Bravo za redakciju zato sto promovise jug Srbije, njegove prirodne lepote, turisticke i ekonomske potencijale ali i zaboravljenu istoriju.
Neka
18:18 // 17. 12. 2015.
a ti li misliš da ga izmisliše sad, čisto da imaju šta da pišu? Ali da, jeste svako s uniformom tada uticao na pad Otomana i Austrougara, kao što svaki molekul vode utiče na stvaranje bujice, ili pahuljica na stvaranje lavine.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.