Da Niš zimi ne bude u smogu, stručnjaci kažu potrebna kvalitetnija goriva i izolacija

Prošle zime Niš je bio među gradovima sa najzagađenijim vazduhom, a da bi kvalitet života i tokom hladnih meseci bio bolji, stručnjaci upozoravaju da se mora raditi na energetskoj efikasnosti i na korišćenju kvalitetnijih goriva.

Smog i magla - slika je Niša tokom zime, pa je umesto igre na snegu, struka prošle godine upozoravala čak i da se ne izlazi napolje, a visok nivo PM čestica bila je realnost građana.

Docent niškog Mašinskog fakulteta i energetski stručnjak Goran Vučković upozorava na to da je Niš poslednjih godina bio visoko na lestvici po zagađenju, ne samo u Srbiji, već i u zemljama u okruženju.

Obično se dešava u periodu zimske sezone, kada je grejanje u punom jeku što znači da zagađenje dolazi prvenstveno iz emitera - dimnjaka koji su sada posledica loženja nekvalitetnog goriva u ložištima - kaže Vučković.

Jedno od rešenja, stava je Vučković kao i mnogi eksperti, jeste povećanje energetske efikasnosti, jer će se sa manje energije održavati komforna temperatura u stanovima.

Iza toga, dodaje, važno je i korišćenje kvalitetnijih energenata.

Tu moraju možda čak i inspekcijske službe da uzmu učešće i da sankcionišu one koji koriste najnekvalitetnije gorivo - dodaje Vučković.

Najlošije gorivo je, kaže, ugalj lignit koji se u Nišu često koristi, dok je najekološkije gorivo trenutno - gas. Dodaje da su i drva bolji izbor od uglja, ali da je problematično što se za ogrev koriste ona koja su zdrava.

Mi ovde najčešće ložimo zdravo ogrevno drvo, iz zdravih šuma, a šume imaju svoju ulogu mnogo važniju nego da se koristi drvo kao ogrev, pa otpadno drvo dolazi u obzir i za grejanje. Ali nikako zdravo drvo koje dolazi iz zdrave šume, ali na žalost toga ima dosta kod nas - ističe ovaj stučnjak.

Rešenje bi bilo da, tamo gde je moguće, objekti budu povezani na Toplanu, dok za rubna naselja gde su pretežno kuće, treba razmotriti neke druge individualne sisteme, možda čak i gasifikaciju, a preporučuje i upotrebu toplotnih pumpi.

Toplotne pumpe su uređaji koji koriste deo energije iz okoline - vazduha, vode, iz zemlje, a manji u vidu električne energije, u odnosu 3:1, 4:1 ili većem. Jedna jedinica električne energije se koristi, ali se dobija 5 do 6 jedinica toplotne energije, što zaista može da bude puno efikasno, mada nije primenjivo u svakoj situaciji - dodaje Vučković.

"Energetska efikasnost uz subvencije i bolji monitoring"

Finansira se energetska efikansost toplana, ali ne i individualnih ložišta; Foto: V. M. R. Kada se govori o energetskoj efikasnosti koja bi značajno smanjila zagađenje vazduha, neizbežan faktor su finansije.

Uprkost tome što su mnogi i svesni da rasipaju energiju, nije svako u mogućnosti da stavi izolaciju, promeni stolariju i onda mnogo manje energije troši na zagrevanje.

Olivera Milošević iz organizacije Zeleni ključ smatra da osim individualne odgovornosti, problem mora da se rešava sistemski, a država mora mnogo odlučnije da se uključi u to.

Neizostavna akcija i mnogo veće učešće na lokalnom nivou i nadležnih ministarstava. Država se najviše osvrće na energetsku efikasnost u termoelektranama, na bolji sistem prečišćavanja, ali i tu očigledno izostaju rezultati jer nemamo stručnu javnost koja konstantno nadgleda i te velike procese gde sa kapitalom ulaze Kinezi, i neke velike kompanije koje imaju samo interes a ne i zaštitu životne sredine u Srbiji - navodi Miloševićeva.

Podsetimo, u Nišu je bilo priče o tome da se subvencionišu oni koji žive u energetski neefikasnim zgradama, ali ne i kućama. Inače, istraživanje Južnih vesti pokazalo je da se građani najčešće opredeljuju i za najjeftiniji vid grejanja - što su uglavnom drva i ugalj.

Prema podacima iz 2017. najviše Nišlija greje se na čvrsta goriva - više od polovine površina greje se loženjem lokalnih peći, dok je manje od 30 % povezano na Toplanu.

Inače, poslednjih godina je vidan trend isključenja sa sistema daljinskog grejanja, jer je za mnoge ovaj način grejanja preskup.