Da li će nam ćirilicu ugroziti EU ili mi sami?
Najveća pretnja ćirilici nije Evropska unija već mere za zaštitu ćirilice koje deo domaće političke i kulturne elite predlaže, navodi lingvista Boban Arsenijević, jer represivne mere rađaju kontrareakciju kod ljudi, a totalitarno je nametati nekome šta je njegov identitet i pismo.
Dok se u celoj Evropi 26. septembra obeležava Evropski dan jezika, proglašen 2001. godine od strane Saveta Evrope kako bi se naglasio značaj svih evropskih jezika, u Skupštini Srbije ovih dana mogu se ponovo čuti zahtevi da se ćirilica uniformiše kao naše jedino pismo, a deo političke i kulturne elite koji je protiv Evropske unije kao jedan od razloga svog stava navodi ugroženost i mogući nestanak ćirilice.
Lingvista Boban Arsenijević, stručnjak za jezik sa internacionalnim radnim iskustvom, ne misli da će ćirilica nestati ulaskom Srbije u EU i naglašava razliku u shvatanju identiteta između Evrope i nekih naših političko-intelektualnih krugova.
Na nivou Evrope postoji način razmišljanja da se ljudi sami opredeljuju za svoj identitet i njegova obeležja, da slobodno biraju sve aspekte kulture i života, pa i pismo. Kod nas se nameće princip da nisam ja taj koji će odrediti koji je moj identitet i pismo, već će mi neko iz vlasti to odrediti i nametnuti - kaže Arsenijević.
Svi evropski dokumenti prevode se na sva 24 jezika zemalja članica Evropske, pa je ćirilica preko Bugarske 2007. ušla na “veliku evropsku scenu” i zvanično se ravnopravno koristi sa svim ostalim pismima i jezicima.
Nema EU nikakav stav prema ćirilici, niti pozitivan niti negativan, niti ga pokazuje niti ga realizuje. Oni samo kažu recite nam šta hoćete i mi ćemo to da ispoštujemo što se tiče pisma - rekao je Arsenijević.
On navodi da je kroz svoje iskustvo zaključio da niko na ćirilicu ne gleda kao na nešto neevropsko ili retrogradno, a podseća i da je grčki alfabet “preživeo” evropsku integraciju. To potvrđuje i predstavnik Delegacije EU u Srbiji Aleksandar Đorđević, koji je nedavno u Nišu rekao da se u Briselu ćirilica već čita.
Predrasude postoje i u zemljama EU, ali su bez argumentovane podloge. Svi misle da će identitet biti oduzet. Ulaskom Bugarske, ćirilica je već ušla u EU, i na zgradama institucija u Briselu već čitamo ćirilicu. Grci takođe imaju svoje pismo - poručuje Đorđević.
Ćirilica kakvu danas poznajemo nastala je pre 150 godina, dodaje lingvista Arsenijević, pa se nameće zaključak da ona treba da bude simbol progresivnosti i pragmatičnosti, a ne izolacije i nazadnjaštva.
Inače, na zgradi Evropskog parlamenta već postoji natpis na ćirilici, na bugarskom, a da li će postojati i na srpskom jeziku ćirilicom, ostaje da se vidi narednih godina kada će se ukoliko svoj pravni poredak uskladi sa evropskim, o ulasku Srbije odlučivati na referendumu.
Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.
Komentari
Poslednji komentari
Меда Божанин
11:45 // 27. 9. 2017.
Према овоме, да којим случајем забранимо Ћирилицу сви би у инат почели да се користе искључиво њом.
Ипак није тако чак ни код традиционално *инатом* руковођених Срба.
Аргумент је лош, тј фантазија.
"наметање" ћирилице није репресија већ пуко очување које је насушна потреба језика који је глобализацијом угрожен.
Замислите,Шпанци су 80тих донели закон да компјутери морају да имају шпанску тастатуру
Тајипова Чешма
07:05 // 27. 9. 2017.
Срби,без обзира на вероисповест,би требали да говоре срБским језиком а пишу ћириличним писмом.То треба бити њихов слободни избор.
Држава Србија мора сва званична документа и акта да штампа на ћириличном писму.За мене је нецивилизовано да се било који образац који је издала држава Србија на ћириличном писму попуњава латиничним писмом.
Osnovna škola
09:40 // 27. 9. 2017.
Da li ste čuli za glasovnu promenu koja se zove jednačenje suglasnika po zvučnosti?
Verko
10:24 // 27. 9. 2017.
Nemaju svi Srbi veroispovest. Nisu svi Srbi vernici. Ne veruju svi Srbi u Boga niti u bogove i svece. Nisi svi Srbi sujeverni. Jednostavno su realni i bajke ih ne zanimaju. I da... mnogi Srbi pišu srpskom latinicom!
хм
15:08 // 27. 9. 2017.
Како мислиш "ћирилиЧним" писмом, ваљда "ћирилиЦним". Назив писма је ћирилица па је из тога ћирилицно писмо. Зар не?
Milivoj
22:25 // 26. 9. 2017.
Наравно да треба да пишемо ћирилицом, ја се потписујем само ћирилицом и пишем такође, али увек и треба да постоји али, сви смо били у грчкој и јако је ружно што им је сигнализација прилагођена само њима, велики минус за орјентацију туриста који често бауљају око Солуна нпр. Ако хоћемо да будемо туристички организовани испод ћирилице на сигнализацији треба да се пише латиницом.
nele
08:21 // 27. 9. 2017.
U Grckoj pise i na latinici i na aflabetu, 14 godina sam letovao dole!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.