Dan državnosti u čast prvog srpskog Ustava
Dan državnosti, ali i ustavnosti Republike Srbije, obeležava se svake godine 15. i 16. februara, na pravoslavni praznik Sretenje, a za sve državne institucije i ustanove, i većinu privatnih firmi su to i neradni dani.
Primerak Sretenjskog ustava se čuva u Muzeju Evrope u Briselu; foto: A. S.Niški istoričar Đorđe Bojanić kaže da je ovaj datum značajan zbog 2 istorijska događaja, a to su Prvi srpski ustanak protiv Turaka iz 1804, kao i kada je u Kragujevcu, za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića 1835. godine donet Sretenjski ustav.
Na Sretenje, donet je prvi srpski Ustav, jedan od najliberalnijihi, najmodernijih u Evropi tog vremena. Knez Miloš Obrenović proglasio je prvi srpski ustav, koji je smatran za jedan od najliberalnijih i najmodernijih u Evropi tog vremena, kada većina evropskih zemalja nije ni znala za Ustav. Ovaj datum je uzet kao početak stvaranja moderne srpske države i kao nacionalni praznik se slavi od 2001. godine - navodi Bojanić.
Inače, prvi srpski Ustav, bio je podeljen na 11 glava i 142 člana i kako kaže Bojanić, njime Srbija definisana kao nezavisna kneževina, podeljena na okruge, srezove i opštine.
Sretenjski ustav je razradio Državni sekretar Dimitrije Davidović - lekar, političar i novinar – u početku je radio kao lični lekar kneza Miloša koji se posebno istakao u radu na donošenju Hatišerifa u Carigradu. Ovim ustavom su kneževa prava ograničena i delimično preneta na državni savet. Sretenjski ustav bio je, za ono vreme i tadašnje prilike, veoma napredan, sa nagoveštajem demokratske vladavine - navodi Bojanić.
Zbog istorijskog značaja za srpski narod i državu, dodaje, 15. februar je 10. jula 2001. godine izabran Dan državnosti Srbije.
Anegdota o srpskoj zastavi
Nedugo pošto je, kaže istoričar Bojanić, suspendovan Sretenjski ustav 1835. god, Knez Miloš Obrenović je obnovio napore da Srbiji obezbedi državnu zastavu. Bojanić, kaže da postoji i anegdota vezana za nastanak srpske zastave.
Sultan je prihvatio predlog Srpske zastave sa novim rasporedom boja (crvenom, plavom, belom). Ima izvora da je Miloš prvo pokušao da umilostivi Ruse tako što je predložio da srpska zastava bude u beloj, plavoj i crvenoj boji, kao ruska. Međutim, ruski konzul je to shvatio kao uvredu, na šta je Knez u očajanju rekao Sultanu: okreni je, bre, naopačke - kaže Bojanić.
Tada su Rusi, dodaje, na to pristali.
Komentari
Poslednji komentari
Bogdan
17:52 // 16. 2. 2018.
Kad covek malo bolje razmisli o nasoj istoriji, pomisli da nije na Kosovskom boju Srbin ubio Srbina, a mi pricamo neku drugu istoriju.
Kum Ruzvelt
13:55 // 16. 2. 2018.
Sta slavimo? Slavimo "junacko" ubistvo u vunenim popkama, necujno na spavanju i odsecanje glave Karadjordju zbog vlasti.
Jutro posle suta
09:11 // 16. 2. 2018.
Mi nemamo samo jak Ustav kao dan je, nego i Hanibala pa preko Alpa pravo na Rim. Ajde da je Suva ili Stara planina, ali zbog Alpa da izgubimo nekog iz delegacije, ne daj boze patrijarha. Komendija je bila, komendija i sad od nas. Primecujete li vi to???
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.