Dan primirja u Prvom svetskom ratu - sećanje na hrabrost srpskih znanih i neznanih junaka
Na današnji dan 1918. godine, tačno u 11 sati u vagonu maršala Ferdinanda Foša u Francuskoj, sile Antante i Nemačke sklopile su primirje čime je stavljena tačka na dotadašnji najveći ratni sukob u svetu. Ovaj dan se od 2012. godine u Srbiji obeležava kao državni praznik u čast svih znanih i neznanih boraca koji su dali svoje živote za odbranu otadžbine.
Prošle su 104 godine od kada je potpisano primirje koje je bilo na snazi sve do zaključenja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine, čime je i formalno okončan četvorogodišnji rat.
Dragutin Mitić "Oko sokolovo"; foto: JV/Privatna arhivaZbog dugogodišnjeg rata svet je pretpreo brojne posledice, od kojih je najveća stradanje ljudstva. Srbija je izgubila gotovo trećinu stanovnika, a najveću žrtvu podnela je tokom povlačenja preko snegom zavejanih albanskih planina u zimu 1915. i početkom 1916. godine, kada je dnevno umiralo preko stotinu vojnika od gladi, hladnoće i raznoraznih bolesti.
Svoje utočište srpska vojska pronašla je na ostrvu Krf, kako su ga Srbi tada zvali "ostrvo spasa". Nasuprot tome, grčko ostrvo Vido, poznatije kao "ostrvo smrti", služilo je kao bolnica, a zbog nemogućnosti dostojnog sahranjivanja preminulih ratnika, oni su spuštani u Jonsko more, mesto koje je nazvano Plava grobnica, što je pesnik Milutin Bojić opisao u svojoj istoimenoj pesmi.
Srpska vojska se sve do proboja Solunskog fronta oporavljala na ostvru Krf gde se i danas nalazi Srpska kuća, svojevrsni muzej u kome se mogu naći fotografije, predmeti, lične stvari, uniforme i oružje kao svedočanstvo velike tragedije srpskih boraca palih za slobodu.
Jedan od najpoznatijih srpskih izviđača tokom Prvog svetskog rata bio je rođenji Zaplanjac i odlikovani solunac Dragutin Matić poznatiji kao "Oko-sokolovo" čija fotografija se našla na stranicama udžbenika širom sveta, u ratnim albumima, kao i u brojnim svetskim muzejima.
Zbog izuzetnog istorijskog značaja za Srbiju 11. novembar je posvećen svim stradalnicima koji su ostavili svoj dubok trag u skupo plaćenom primirju.
Albanska spomenica; foto: JV/Privatna arhiva
Za amblem državnog praznika uzeta je Natalijina ramonda, ljubičasti cvet "feniks" koji se u sušnom periodu osuši, a sa pojavom kiše opet ozeleni, oko kojeg su obavijene dve zelene-crne trake simbol nosioca Albanske spomenice.
Natalijina ramonda ili kako je još zovu "Vaskrsavajući dragulj Balkana" postala je simbol stradanja srpskih ratnika, ali i Srbije koja se nakon velikih gubitaka ponovo uzdigla kao država i već 1. decembra 1918. godine obrazovala Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
U gradovima na jugu zemlje, Dan primirja se obeležava uz pomen i polaganje venaca na spomenike posvećenim znanim i neznanim žrtvama Prvog svetskog rata.
Komentari
Poslednji komentari
Vlais
16:03 // 11. 11. 2022.
Prvo su ih Princip i masonska "crna ruka" gurnuli u rat a onda su bezali preko Albanije.
Decak
21:43 // 11. 11. 2022.
Gavrilo Princip i ostali Mladobosanci su zaneseni mladici zeljni slobode, za koju su spremni da se zrtvuju. Nisu oni krivi. Krivi su Apis i Crnorukci (ubice kralja Aleksandra i kraljice Drage) koji su ih naoruzali i gurnuli u vatru. Od koje su Srbi tesko stradali.
Milorad
15:55 // 11. 11. 2022.
Dan primirja !? Ako je Boga, i pravde, a jest tako, trebalo bi slaviti Dan pobede. Žrtve u Podrinju, Mačvi, Albanska golgota i Kajmakčalan imaju svoje mesto na strani POBEDNIKA. Dokada cinizam Zapada.
Torpedo
18:10 // 11. 11. 2022.
Ma, batali ,dal je Zapad cinican ili ne, niko te na specava da odes na Staro groblje i obidjes spomenike ve!ikih junaka, sto zivot dase za slobodu Srbije ! Pobednici jesmo a tradicije se setimo jednom godisnje !
Јужнопругаш
15:12 // 11. 11. 2022.
Ми се нисмо мирили, ми смо победили.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.