Danas je Dan ljudi sa invaliditetom - oni daju mnogo ljubavi i volju za životom
Skoro tri godine se Tamara Savić druži sa mladima sa invaliditetom u Udruženju MNRO i ističe da joj je rad sa njima dao još veću volju za životom i da svet od tada gleda drugim očima. Oni danas obeleževaju svoj dan, a ona poručuje da osobe sa nekim oblikom invaliditeta zaslužuju da budu prihvaćeni u društvu i da je za to potrebno samo malo strpljenja, tolerancije i ljubavi.
Danas je dan osoba sa invaliditetom, koji se obeležava od 1992. godine.
Volonterka Udruženja za pomoć osobama sa mentalnim invaliditetom u Nišu, koje je konačno dobilo grejanje zahvaljujući humanim ljudima, kaže da joj je pre tri godine kada je počela da radi sa njima bilo teško, jer je želela da im pomogne, ali nije znala kako. Danas je njihov dan koji obeležavaju sa istim problemima; foto: JV
Htela sam da ih bolje da upoznam, da im se na bilo koji način približim. Krenuli smo da radimo različite radionice, svako od njih mi se posebno predstavio i omogućio mi da ih bolje upoznam. U početku mi je stvarno bilo teško, ali je postajalo sve lepše i lakše, počela sam da gledam svet drugim očima jer sam shvatila da nam upravo takve osobe mogu pružiti puno ljubavi i nekako su mi dali još veću volju sa životom - ističe.
Tamara kaže i da oni uopšte nisu drugačiji od drugih, već da su kao i svi ljudi i da se mnogo vezala za njih i da su joj postali dragi poput braće i sestara.
Poručuje i da one koji imaju neki oblik invaliditeta ne treba gledati drugačije, jer imaju iste potrebe kao i svi ljudi i zaslužuju da ih društvo takve prihvati. U Udruženju MNRO proslavili Dan osoba sa invaliditetom; foto: JV
Majka 28-godišnjaka Nikole koji ima Daunov sindrom i koji je već 22 godine u Udruženju Mirka Perović ističe da su oni prepušteni sebi, a da njen sin nikada nije doživeo neprijatnost i da ga je okolina prihvatila kao i porodica.
Međutim, ja kao roditelj mnoge stvari koje on nije preživeo, ja sam ih preživela i zahvaljujući tome ja sam se potpuno posvetila ovom Udruženju i želim da pomognem svoj deci i da ih tretiram kao svoje dete, kao Nikolu tako i svu drugu decu bez obzira na to koju vrstu oštećenja ili bolesti imaju - priča Perovićeva.
Njena poruka je i da bi svi trebalo da imaju “dušu i srce kao deca sa invaliditetom”.
Njihovi problemi godinama isti
Mali broj zaposlenih, neadekvatna socijalna zaštita i podrška su i dalje problemi ljudi sa invaliditetom, kaže zaštitnik građana Zoran Pašalić. Najveće pritužbe koje su mu upućene, kaže, tiču se i materijalnog statusa koji je nezadovoljavajuć.
U svojim godišnjim izveštajima, Zaštitnik građana ukazuje da ni pristupačnost, kao jedan od osnovnih preduslova za puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života, nije dovoljno razvijena, što se, između ostalog, vidi u neodržavanim pešačkim stazama i fizički često nedostupnim institucijama - navodi se u saopštenju.
Zaštitnica ravnopravnosti Brankica Janković napominje da su osobe sa invaliditetom najdiskriminisanije i da je njihov položaj izuzetno težak - zbog siromaštva, nezaposlenosti, nedostatka usluga u zajednici.
U posebno teškom položaju nalaze se žene sa ivaliditetom, kao i deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju koja zbog nedovoljne podrške i nedostatka pedagoških asistenata nailaze na prepreke u obrazovanju, u za to najvažnijem periodu života - naglašava Janković.
Kao jedan od problema je i pristupačnost institucija ljudima sa invaliditetom, a od nedavno se u Nišu problemi u saobraćaju mogu prijaviti preko aplikacije koju je kreirala Fondacija PONS.
U Gradskoj kući u Nišu je obeležen ovaj dan svečanom sednicom Saveta za rad osobama sa invaliditetom na kojoj su predstavnicima gradskih institucija i medija dodeljena priznanja "Svetlost".
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.