Darinka Grujić i Helen King - majke srpske siročadi u Prvom svetskom ratu
U Amerikansko-srpskom domu za ratnu siročad u Vranju i Domu za ratnu siročad u Sremskoj Kamenici odraslo je na stotine dece koja su tokom Prvog svetskog rata ostala bez roditelja. O njima su brinule Amerikanka Helen King i Srpkinja Darinka Grujić.
Dve najveće bitke u Prvom svetskom ratu bile su Kolubarska i Cerska, pre Albanske golgote, a onda bezbroj njih na putu od Krfa do Beograda, dok je srpska vojska oslobađala porobljene teritorije.
Samo kraj Kolubare i na Ceru ostalo je više od 30.000 mrtvih srpskih vojnika. Na Kajmakčalanu još oko 5.000. Koliko je tek porodica zavijeno u crno, koliko je domova ugašeno, a koliko je dece ostalo bez roditelja.
Mama Grujić i Helen King bile su ruka spasa srpskoj ratnoj siročadi koja su tokom Prvog svetskog rata ostala bez roditelja. Srpska heroina Mama Grujić živela je i radila u Americi, ali je napustila tu zemlju kako bi pomogla u evakuaciji srpske ratne siročadi posle Cerske i Kolubarske bitke.
Mama Grujić i Helen King bile su ruka spasa srpskoj ratnoj siročadi koja su tokom Prvog svetskog rata ostala bez roditelja; foto: MRCN Darinka Grujić kojoj su deca dala nadimak Mama Grujić bila je jedna od osnivačica prvih srpskih sirotišta tokom i pre Prvog svetskog rata, i učestvovala je u osnivanju prve Dečije bolnice 1917. godine.
Darinka je imala veliku porodicu sa stotinama dece koju je prihvatala posle velikih bojeva po Srbiji i sa kojom se često selila. Tokom evakuacije Darinka je osnivala privremene ratne domove koji su bili u Nišu, Skoplju, Đevđeliji, Solunu, Faleru.
Za razliku od Darinke, koja se iz humanih razloga vratila u svoju domovinu, Helen King se iz svoje zemlje, iz Amerike, zaputila ka Srbiji i žrtvovala svoj život kako bi pomogla srpskoj deci. Helen King je bila pukovnica Crvenog krsta koja se dobrovoljno prijavila da dođe u Evropu i pomogne srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata. U želji da pomogne deci bez roditelja i krova nad glavom, osnovala je i postala direktorka Amerikanskog vaspitnog doma u Vranju.
Dom je gradila od temelja, a bila je potpuno posvećena toj ustanovi, deci i Vranjancima. Za svoj humanitarni rad primila je čak 8 odlikovanja.
Vranje tokom Drugog svetskog rata, ali i period koji je usledio posle oslobođenja, za nju nije bio lak, naposletku je bila primorana da ode iz ovog grada.
O životima dveju humanitarki, njihovom radu i velikim delima za Srbiju i srpsku decu govorimo u serijalu “Ljudi za ljude”.
Komentari
Poslednji komentari
Jovana
14:20 // 29. 1. 2023.
Ponasanje vlasti u poslednjih nekoliko decenija je dovelo dotle da smo dehumanizovano drustvo.Zaboraviti ovakve humane zene je sramota.
Gde je naziv ulice ?
14:40 // 29. 1. 2023.
Da smo dehumanizovano drustvo je opsta poznsta stvar.Partijskoj knjizici da se ne zamerimo,pratiti trenutnu politiku zarad licnih interesa.Sramota
Gojko
14:13 // 29. 1. 2023.
Da li je drzava nesto ucinila da se ovakve humane zene ne zaborave.Gde su spomenici u znaku zahvslnosti.Sve su boljsevici utamnicili,cak i istoriju.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.