Debata JV: Neće biti restrikcija, ali treba da se okrenemo zelenoj energiji i odreknemo "smederevca"

Da svetsku energetsku krizu ove zime ne bi trebalo da osete građani juga Srbije, ali da je dugoročno jako važno da se svi okrenemo "zelenoj energiji" i odreknemo "smederevca" koji nije efikasan i zbog koga nam je, između ostalog, zagađen vazduh koji svi dišemo, neki su od zaključaka debate Južnih vesti. Stručnjaci apeluju da građani počnu da misle o energetskoj efikasnosti i da treba da budu svesni da će im se novac koji ulože u obnovljive izvore energije višestruko vratiti.

Grejanje u Nišu se odvija bez problema, rekao je direktor Toplane Predrag Milačić, jer ima dovoljno energenata u skladištima, a i ako se desi da januara, kada je najveća potrošnja, bude nestašica prirodnog gasa koji se najviše koristi, skoro sve kotlarnice mogu da pređu na mazut ili lož-ulje.

Takođe tvrdi da se ova grejna sezona ne razlikuje mnogo u odnosu na prethodne i pored aktuelne svetske energetske krize.

Osim neizvesnosti u razgovorima i veće cene gasa zbog poremećaja tržišta, u drugom pogledu nema razlike u odnosu na prošlu sezonu niti najava da ih može biti - ističe Milačić.

Šefica katedre za termoenergiju na Mašinskom fakultetu u Nišu Mirjana Laković Paunović je istakla da je u toku izrada mape energetske tranzicije Grada Niša, a cilj je da se u budućnosti više koristi "zelena energija".

Niš je prvi grad u Srbiji koji je dobio institucionalnu mapu energetske tranzicije, pored ostalih 5 gradova u Evropi, a to pre svega znači dugoročno planiranje. Prvo treba da vidimo kakvo je trenutno stanje u Gradu Nišu, kako građani percipiraju energetiku, koliki su njihovi troškovi, šta znači energetsko siromaštvo. Trenutno oko polovina građana je energetski siromašno, a to znači da 30 % i više onoga što zarade troši samo na energente - istakla je.

Savetnik za energetiku u "LDK Consultants" Nenad Jovanović je istakao da trenutno sve naše elektrane rade na zavidnom nivou i da građani ne treba da brinu.

Građani ne treba da brinu, neće biti restrikcija, najavljeno je poskupljenje struje od januara, ali verujte da će to biti simbolično, jer će povećanje biti oko 10 %, a realno je to povećanje na tržištu i 300 % - pojašnjava.

Kaže da će ipak to poskupljenje građani platiti i kroz račun za struju, kao i kroz poreze, ali da svakako struja nije pratila druge energente prema rastu cena.

Cena električne energije nije pratila druge energentne, pristupačno je, samo uključite nešto u zid i toplo vam je, ne morate po drva ili pelet, a bilo je tu i nestašica, već samo uključite u zid i tako se grejete. Svakako struja nije najjeftiniji način grejanja, ni te inverter klime nisu najisplativije, prvo treba uzeti u obzir energetsku efikasnost, ima dosta programa sa povlasticama, pa na osnovu toga odlučiti. Toplotne pumpe su za naše uslove skupe, ali dugoročno najisplativije - pojašnjava.

Bivši energetski menadžer Grada Niša Bojan Gajić ni u debati uživo nije želeo da komentariše svoju nedavnu smenu, ali jeste iskoristio svoje znanje o energetici da govori o važnim temema.

Mislim da Niš danas u odnosu na ostale gradove u Srbiji i regionu prednjači u svim sferama energetike, energetske efikasnosti i da je to očigledno, jer se kotlarnice na mazut i lož-ulje gase, uvode se nove, a tu je i saradnja sa nevladinim sektorom, tako da sam ja ponosan na svoje nasleđe - rekao je Gajić.

Direktor Centra za održivi razvoj energije Boban Starinac smatra da postoje alternative za energetsku krizu, ali da je važno razmišljati kako na mikro nivou rešiti proizvodnju energiju, jer ne treba energija da nam izlazi kroz prozore, a da se kroz projekte koji na primer podrzumevaju zamenu stolarije uključuju i firme na lokalu, pa su svi na dobitku.

"Odreknimo se smederevca, isplativija je i zdravija zelena energija"

Učesnici debate govorili su i o tome kako grejanje utiče na zagađenje vazduha i napomenuli da će od 2024. godine biti uvedene takse na emisije CO2, pa će i to dovesti do poskupljenja svih fosilnih goriva, među kojima je sagorevanje lignita u Srbiji i dalje najdominantnije.

Milačić smatra da je daljinsko grejanje način rešenja problema zagađenja vazduha, a ne problem, te da zato imaju mnogo planova kako da u Nišu u budućnosti Toplana koristi obnovljive izvore energije.

Mi smo svesni da su fosilna goriva pitanje prošlosti, da je prirodni gas tranzicioni energent, ali da i njega do 2050. treba da prestanemo da koristimo i da treba da kostimo obnovljive izvore energije. Korišćenje biomase je jedan od načina. Akcenat treba da bude podizanje energetske efikasnosti, korišćenje energenata koji će manje štetiti, ali i povećanje energetske efikasnosti stambenog fonda kako bi se energija manje trošila - istakao je Milačić.

Da je energetska efikasnost u stanovima jako bitna složila se i profesorka Laković Paunović, koja podseća da je istraživanje u Nišu pokazalo da više od 67 % objekata, što su i građani sami rekli, nema termo izolaciju, preko 40 % ima problem sa stolarijom, a što je zabrinjavajuće, iako je Niš dobio mogućnost ulaganja u energetsku efikasnost 50 % građana o tome nije bilo ni obavešteno.

Moramo što više energije da proizvodimo kroz obnovljive izvore energije. Zato moramo građanima stalno da ponavljamo i objašnjavamo šta je energetska efikasnost, zašto je to važno, jer nisu svi iz struke, a naša je dužnost da im to objasnimo, kao i vi mediji - napominje.

Građani znaju da energetska efikasnost znači da moraju da ulože novac, da je on i najveći problem, ali Gajić smatra da je i glavni pokretač energetske tranzicije - kažnjavanjem onih koji koriste fosilna goriva, kao i uštedama kroz mere energetske efikasnosti.

Fosilna energija nikada neće biti jeftinija nego danas. Otplatiće se mnogo brže korišćenje obnovljivih izvora energije. Da se od uglja što pre odlazi i da ga zaboravimo što je pre moguće. Još više smo vezani za ogrevno drvo. Danas u 21. veku dve trećine građana koristi ogrevno grvo, ljudi se okupljaju oko tih "smederevaca", a teško će ljudi da se odreknu pasulja koji se sprema na tom "smederevcu" - napominje Gajić.

Zelena tranzicija jeste pitanje novca, ali učesnici debate podsećaju na brojne subvencije za građane i poručuju da će se ulaganje u zelenu energiju isplatiti mnogo brže nego što misle, a osim uštede ćemo i prodisati.

Starinac kaže da subvencije mogu da budu prvi korak i najavio je da će u Nišu uskoro početi projekat fotonaponske elektrane u jednoj stambenoj zgradi i to može biti primer i drugima.

Svakako moraju da iniciraju subvencije taj prvi korak, treba da koristimo takve načine grejanja poput toplotnih pumpi, koje su vrlo efikasne, solarne elektrane, to su održivi načini. Imamo dve zgrade gde su subvencije odobrene i to će biti pokazni primer - napominje.

Gajić smatra da se Niš sve ređe nalazi na listi najzagađenijih gradova u Srbiji u odnosu na ranije zime, pre svega zbog gašenja kotlarnice Kliničkog centra, ali i drugih koje su koristile mazut i lož-ulje.

Profesorka Laković Paunović zaključuje da je zbog geopolitičkih previranja nezahvalno davati prognoze, ali da je činjenica da je neophodno štedeti energiju i povećati energetsku efikasnost, jer samo tako možemo biti bezbedni u budućnosti.