Debata “Koliko smo zaista u EU?” - od nepopravljivog entuzijazma do skepticizma

U oprečnim stavovima, potkrepljenim argumentima, protekla je debata "Stanje nacije - Koliko smo zaista u EU", koju je u Nišu moderirala novinarka Olja Bećković. Većina Srba smatra da će im pre probleme rešiti vođa nego institucije, zbog čega vlada antievropski ambijent, ali sa druge strane ovde poslednjih 20 godina na izborima nije pobedio niko ko je bio izrazito protiv članstva u Evropskoj uniji, čulo se na debati.

Iako svako od govornika ima različito stanovište o Evropskoj uniji, a mišljenja su išla od “nepopravljivog” evroentuzijazma do evroskepticizma, debata je protekla u mirnom tonu. Uprkos neslaganju, kako je rekao sudija Miodrag Majić, “niko nije postao strani plaćenik”.

Evroentuzijazam dolazio je od koordinatorke Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Srbiji Nataše Dragojlović, koja mišljenje da Srbi ipak teže EU potkrepljuje podatkom da od 2000. godine na izborima nikada nije pobedila partija koja je bila protiv EU. Ni vladajuća Srpska napredna stranka ne bi 2012. godine prešla cenzus, smatra Dragojlović, da je bila protiv pregovora sa EU. I pored svega toga, podrška Srba Evropskoj uniji opada.

Stabilokratija je razlog što se gleda kroz prste od strane EU. Ove godine se po prvi put u izveštaju Evropske komisije pominje delovanje opozicije, demonstracije i tako dalje. Nije samo do EU, istina je da nije bilo ozbiljnih demonstrancija, koje bi pominjao Izveštaj. Neke stvari su se tolerisale i to je jedan od razlog što podrška pada, jer je Kosovo uslov svih uslova, a 35 poglavlje svih poglavlja - smatra Dragojlović.

Ipak, čak ni da Srbija sutra prizna Kosovo, u EU neće ući, nešto je u čemu se slažu svi govornici. Dragojlović kaže da je razlog neuređenost i nespovedene reforme, a profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić, da EU ne želi proširenje i da će nakon priznanja Kosova pristići novi “nameti”. "Pravosuđe spašavaju najodvratnije i najbalnije procedure"; foto: JV

S obzirom na to da je još 2005. godine uvideo da EU ne želi da se širi, Samardžić od tada nije za članstvo. Srbiju Evropska unija neće privatiti, priča Samrdžić, čak ni ako se u potpunosti reformiše i prihvati sve uslove, počev od priznavanja Kosova, ka čemu, smatra, ide ova Vlada.

Kada bi se to desilo, Srbija bi dobila tromesečni vetar u leđa, dva tri nova poglavlja bi bila otvorena, novca ne bi bilo više sigurno i puno bi nas hvalili. Ali posle toga bi Srbija bila obavezna da odradi dalje korake koje zapad diktira, u ovom slučaju je Vašington glavni, sledeći korak je da uđe u NATO, onda da pusti Republiku Srpsku niz vodu, pa da prizna krivicu za devedesete godine - ispričao je Samardžić.

U slučaju priznavanja Kosova Srbiji niko ne garantuje ulazak u Evropsku uniju, kaže glavni urednik Demostata Zoran Panović, ali ni samom Kosovu da će ga priznati Rusija, Španija ili Slovačka. On ambijent u Srbiji vidi kao antievropski, a svoje mišljenje potkrepljuje podacima istraživanja koja vodi sociolog Srećko Mihailović.

32 % ljudi veruje da je Tito najbolji vođa, pa onda Vučić, pa Đinđić. Tadić i Koštunica su na 2 %, koji su bili neki evropski mejnstrim orjentisani. To je jedan antievropski ambijent. 61 % naših ljudi je autoritarno, a 28 % nije sigurno. To znači da je 80 % ljudi sklono autoritarnom sistemu vrednosti, smatraju da će pre da im probeme reši vođa, nego institucije, ne razumeju demokratiju, veliki antipartizam, ovde su političke partije doživele jednu vrstu debakla - rekao je Panović.

“Kakve god da su, reforme su ono što nas deli od potpunog debakla”

Da Vlada ne pravi reforme zbog građana, već zbog Evropske unije, Dragojlovićeva je zaključila na osnovu toga što se knjiga preporuka, koja izlazi decembra i u kojoj su stavovi fakulteta, organizacija, udruženja i sindikata, uopšte ne uzima u obzir, već čekaju izveštaj Evropske komisije.

Da je našoj Vladi zaista stalo do onog što građani misle i da oni reforme rade zbog građana, a ne Evropske unije, oni bi u decembru pročitali šta mi napišemo i odmah u januaru krenuli to da rade. Ali ne, oni čekaju april ili jun da stigne izveštaj Evropske komisije, u kome piše isto što u našoj knjizi preporuka i tek onda krenu, uglavnom da objašnjavaju obično zašto nešto nije urađeno - smatra Dragojlović.

Ipak, kakve god da su reforme i zbog koga god da se sprovode, smatra sudija Miodrag Majić, naše pravosuđe spašavaju upravo “najbanalnije, najodvratnije procedure”. Da nema tog “polaganja računa” EU, Srbija bi vrlo brzo došla do stadijuma da se većina stvari poveri policiji, da predsednike sudija i sudove postavljaju “lokalni moćnici”, da se izgubi treća grana vlasti, sudska, koja nije kako treba ni uspostavljena. Pravi li Vlada reforme zbog građana ili Evropske unije; foto: JV/M.J.

I sa ovakvim nikakvim putem pridruživanja, bili bismo mnogo gori da toga nema. Naše pravosuđe, kada bismo ga pustili nama samima, bilo bi u 16 puta katastrofalnijem stanju nego što je trenutno. Nas često od potpune katastrofe isključivo spašavaju te neke formalne obaveze. Tamo negde piše da moramo imati nezavisno pravosuđe i ako ne uradimo nešto, neko tamo će nam skakati po glavi - kaže Majić.

Inače, debata "Stanje nacije - koliko smo zaista za EU?" održana u niškom hotelu Aleksandar privukla je veliku pažnju. Tražilo se mesto više, moderator Olja Bećković je rekla kako dugo nije videla tako punu salu, a ni pitanja nisu stigli da postave svi koji su to želeli.