Debata o finansiranju medija iz budžeta: Građani žele da budu pitani
Građani žele da budu pitani o tome kako se troši njihov novac kroz projektno sufinasiranje medija iz budžeta Grada, ali o tome ne znaju mnogo - deo je rezultata istraživanja koje je sproveo Odbor za ljudska prava. Rezultati su predstavljeni u debati "Kad finansiram želim da biram", a gosti su kao problem istakli i nerazumevanje javnog interesa među građanima, kao i evaluaciju medijskog sadržaja.
Istraživanje Odbora za ljudska prava pokazalo je, priča predsednik Udruženja Dragan Đorđević, da nešto više od 40 % ispitanika smatra da mediji izveštavaju u korist centara moći, a mnogo manje njih onako kako bi želeli građani.
Jedan od segmenata je i peticija. Pozvali smo građane da imenom i prezimenom stanu iza inicijative kojom zahtevamo od Grada Niša da nas uključi u buduće procese sufinansiranja, tako što će da nas konsultuje, pita šta mi smatramo prioritetnim. 360 ljudi je potpisalo do sada. Naše istraživanje pokazuje da ljudi žele da budu pitani. Ako to nije politički zasnovano, da će se građani odazvati - kaže Đorđević.
Deo istraživanja bio je posvećen i javnom interesu za koji Đorđević kaže da nije siguran da građani znaju šta on znači. U pripremi građana "da se uključe u sopstveni život", prema rečima dekanice niškog Filozofskog fakulteta Natalije Jovanović, departman za novinarstvo i javni časovi u školama mogu da odigraju značajnu ulogu.
Naš fakultet i javni časovi u školama mogu da pomognu u shvatanju šta je javni interes. To ne obuhvata nijedan predmet, to je zaobiđeno. Da građani znaju šta je to što se tiče njihovih života, a na šta mogu i moraju da utiču. Ako to nemamo, onda imamo autoritarne režime, fašizam ili ovo što se danas dešava u Belorusiji - rekla je Jovanovićeva.
Član Uprave Udruženja novinara Srbije Milorad Doderović govorio je i o problemima koji se javljaju u funkcionisanju medija, a kao jedan od najvećih istakao je "rovovske podele" među njima, koji su posebno izašle na videlo posle vanrednog stanja.
Pobegli su principi iz većine medija. Ni novinari, ni mediji ne žive pod staklenim zvonom da ne bi bili inficirani svim deformacijama i morala i svesti i odnosa prema svemu, pa i parama, koji su inače prisutni u društvu. Ja se još nosim idealom da menjamo svet - priča Doderović.
Celu debatu Južnih vesti možete pogledati ispod teksta.
Komentari
Poslednji komentari
Dragan Šabac
00:39 // 25. 8. 2020.
Godpodine članu UNS, zašto ne pričaste kako koliko i kome je dato para za sufinansiranje projeksta iz oblasti informisanja u Šapcu. Isto je urađeno kao i svuda, pare su dobili naklonjeni mediji gradu Šapcu, a oni protivni ništa. Razlika je u tome što je u Šapcu na vlasti kupud opozivija (još samo malo) pa su i pare otišle medijima koji podržavaju kupus opoziciju.
Eto
09:27 // 25. 8. 2020.
Arhetip lika koji se "češa" o sistem : nepismen, bahat - drčan, u sve se razume i višestruko upotrebljiv.
Ouzo
17:31 // 25. 8. 2020.
Mozda su oni kupus opozicija ali vas bahatluk je nemerljiv !
Stvarno ste jaki, ceo drzavni aparat u borbi protiv jedne gradske vlasti, pa kad nista ne uspete, onda ignorisete stanovnistvo !
Politikolog
00:05 // 25. 8. 2020.
Molim gospoDZu da ne priča o Belorusiji, jer nije politikolog! Važno da ona i muž učestvuju u svim vlastima, pa i u onoj koja je slična beloruskoj. Jedino na Filozofskom u Nišu imate sve moguće departmane sa svih fakulteta jednog normalnog Univerziteta!? Sve se ,,izučava", samo plati!
Čudesni dribling
23:51 // 24. 8. 2020.
"Он не разговара, он држи говоре, кмечи као баба о својој угрожености, око себе је окупио најгори малограђански шљам који зна да може да профитира само у таквом систему." - рекао Томас Ман за Хитлера 1934. године када је овај освојио власт.
А, шта сте ви мислили?
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.