Deca idu gladna u školu

VRANJE - Selo Gradnja nalazi se u brdsko- planinskom kraju na dvadesetak kilometara od Vranja. U mahali Baglamarci nalazi se trošna kuća u kojoj živi petočlana porodica Milenković. Oni su više gladni nego siti, sve osim hleba i mleka je za njih čist luksuz.

Nataša je radila u “Jumku”, a Jovica u “Novogradnji”, oboje su ostali bez posla 2001. godine i od tada njihov jedini prihod je dečiji dodatak koji iznosi 6000 dinara.

Dvanaestogodišnja Dragana i njen sedmogodišnji brat Mihajlo pešače po nekoliko kilometara do škole. Dragana je učenica petog razreda i pohađa školu u selu Vlase, dok je mali Mihajlo jedini učenik u školi u selu Gradnja.

- Najteže mi je kad odem gladna u školu. Podelimo to što mama spremi, ponekad ima i krompira, ali za večeru obično nema ničega, a tad sam najumornija i najgladnija. Ponekad pre spavanja maštam o tome kako bih volela da mogu svaki dan da sam sita, da imam neku novu garderobu, a ne samo ovo što nosim na sebi – priča Dragana.

Njena majka Nataša stidljivo drži u naručju jednogodišnju devojčicu Anđelu, kao da se stidi svoje sirotinje.

- Nemojte ništa da me pitate, nije mi lako. Javljaju se neki ljudi i pitaju me šta mi treba, ja ne znam šta da im kažem. Odavno sam prestala da razmišljam o drugim stvarima. Moja jedina pomisao kad ujutru otvorim oči je kako da ih nahranim, sve ostalo mi nije bitno. Oni da pojedu nešto, a mi i ne moramo. Anđela je bolešljiva, a kako i ne bi bila kad nemamo ni staklo na prozorima. Ložim stalno, ali ne može da se zagreje. Firme su nam propale, ostali smo bez posla i ja i muž – priča nam Nataša.

Njihova kuća, ako se to može uopšte tako nazvati, jedina je u mahali. U trošnoj kovanici od blata, osim šporeta i kreveta, jedva da ima još nečeg od nameštaja. Umesto stakla na prozorima je postavljeno staro ćebe da štiti od hladnoće. Na svakom ćošku se vidi beda. Jovicu nismo zatekli kod kuće, ali nam njegova supruga objašnjava da je otišao do Vranja da se raspita oko socijalne pomoći.

- Raspitivali smo se mi i ranije, ali su nas odbili. Kažu, imate zemlju pa je obrađujte. Moj muž je nasledio 4 hektara zemlje, ali vidite kakva je to zemlja, čime da je obrađujemo - pita se Nataša.

Deca su svega željna, ovih dana u dom porodice Milenković stigla je humanitarna pomoć. Mali Mihajlo nezainteresovano gleda u garderobu i igračke koje nikada nije imao, njega raduje paket sa hranom koji mu je izmamio osmeh.

- Volim da jedem čokoladu, baš je super - kaže mali Mihajlo.

Mihajlo je jedini učenik Osnovne škole u selu Gradnja. Njegova učiteljica Maja Savić ima samo reči hvale o njemu.

- Upoznata sam sa njihovom materijalnom situacijom, znam da teško žive, svakog jutra ponesem doručak i za njega, pa zajedno jedemo. Žao mi je deteta. Odličan je učenik i vrlo intelegentno dete, savladao je celokupno gradivo, sve što smo do sada radili. Fascinantno da dete koje živi u takvim uslovima, toliko ima želju da uči – priča učiteljica Maja.

Odlazimo iz sela Gradnja sa gorkim ukusom u ustima. Mali Mihajlo nam maše i kaže “dođite opet”. Nataša nas pozdravlja rečima “Daj Bože da nikada ne osetite kako je kad se živi od milostinje”, dok Dragana briše suze i drži svoju sestru Anđelu u naručju. Ostaje nam nada da će se neko setiti da troje dece u jednom selu nadomak Vranja svakog dana sanjaju o tome da više ne budu gladni.