Deca polako prihvataju "različite" od sebe
Dok većina osnovaca smatra da se ponaša pozitivno prema “drugačijim” vršnjacima, deca sa teškoćama u razvoju kažu da ipak postoji velika distanca - rezultati su istraživanja sprovedenog u par niških osnovnih škola.
Rezultati istraživanja pokazuju da bi deca iz takozvane većinske populacije delila užinu, slikala se i družila se sa vršnjakom koji ima teškoće u razvoju, što se tumači činjenicom da to zahteva “manje uključivanje emocija”.
- Sa druge strane, 12 odsto dece sa teškoćama ne oseća se prijatno u društvu svojih vršnjaka jer drugari beže od njih, maltretiraju ih, psuju i guraju, vređaju, zadirkuju, zavitlavaju ali i zato što se osećaju odbačenim i drugačijim - rezultati su istraživanja.
Ilustracija; Foto: unicef.rs
Deca sa smetnjama u razvoju smatraju da im je potrebna veća podrška vršnjaka u svakodnevnim aktivnostima kakve su pisanje domaćeg, pomoć na fizičkom, da se popnu uz stepenice, da odu u toalet, iako osnovci iz većinske populacije smatraju da pomažu u dovoljnoj meri.
Istraživanje pokazuje da 91 odsto dece ne zna šta je inkluzivno obrazovanje, odnosno obrazovanje za sve bez obzira na razlike.
- Neophodno je raditi na tome da se kod đaka, nastavnika kao i kod roditelja razvije tolerancija i razumevanje različitosti, a u tome mora učestvovati cela zajednica - kažu u “Otvorenom klubu”.
Ovo istraživanje rađeno sa blizu 1.000 dece iz 30 osnovnih škola u Srbiji, među kojima su se našle i niške, ispitivalo je stavove osnovaca o inkluzivnoj nastavi i prihvatanje vršnjaka sa teškoćama u razvoju, romske, siromašne i druge dece iz osetljivih društvenih grupa.
Ono je sprovedeno kao deo projekta “Mreža mladih za inkluzivno društvo“ koji realizuje Društvo za razvoj dece i mladih “Otvoreni klub” iz Niša u saradnji sa još nekoliko organizacija i udruženja iz Srbije, a finansira Delegacija Evropske unije u okviru EIDHR programa.
Inkluzivno društvo - vrednost EU
Inkluzivno obrazovanje, koja podrazumeva obrazovanje za sve, bez obzira na nacionalnu pripadnost, teškoće u razvoju, pol, mesto življenja ili druge osobine, u Srbiji je uvedeno 2009. godine. Iako i dalje izaziva brojne polemike i predrasude među nastavnicima, kao i roditeljima, nepobitna je činjenica je primena ovakvog vida obrazovanja jedna od vrednosti Evropske unije.
- Obrazovanje koje uključuje sve, bez obzira na razlike, seže do same suštine principa i vrednosti zemalja koje čine Evropsku uniju - kaže Darko Ignjatović iz “Otvorenog kluba”.
U Evropi se sistemi inkluzivnog obrazovanja razvijaju nekoliko decenija. Ipak, ne postoji jedinstveni sistem obrazovanja za osobe sa smetnjama u razvoju.
Južne vesti će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.
Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?
Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…
Pokušaćemo da vam kroz više različitih priča prikažemo gledišta o EU građana sa juga, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.