Dečiji brakovi: ulazak u krug siromaštva i partnerskog nasilja - kažu stručnjaci
Sklapanje braka između adolescenata predstavlja prevremeno okončanje detinjstva i nametanje odraslosti pre nego što su fizički, psihički i emocionalno pripremljeni za tako nešto, tvde sociolog Dragan Todorović i Ana Saćipović iz Udruženja Romkinja Osvit i slažu se da su dečiji brakovi lišavanje osnovnih ljudskih prava, koji vode u siromaštvo i potencijalno nasilje u porodici. Rizik od sklapanja brakova, prema njihovim podacima, u 2022. godini bio je 17% veći u odnosu na dve godine ranije.
Kao maloletnici, kaže Ana Saćipović, gube mogućnost da se obrazuju i ispadaju iz sistema obrazovanja, te ostaju bez profila zanimanja i ostaju ekonomski zavisni, kako od partnera, porodice, tako i od države i socijalnih davanja, dok Todorović napominje i da mlade neveste, usled rane seksualne aktivnosti i ranog porođaja ugrožavaju zdravlje, kao i to da se uvećava šansa da budu izložene neuvažavanju, maltretiranju i nasiju.
U 2022. godini evidentirana su 203 deteta u riziku od dečijeg braka, 9 dečaka i 194 devojčice. Od tog broja, 128 deteta su romske nacionalnosti. To je dokaz da dečiji brak nije samo romska tradicija. Imamo 6 dečaka i 122 devojčice iz većinske populacije. To govori u prilog tome da ovo nije problem samo romske zajednice, već čitavog društva - rekla je Saćipović.
Govoreći o statističkim podacima iz 2022. godine, 143 deteta ušlo je u bračnu zakejednicu sa 16 i 17 godina, dok je 60 deteta imalo manje od 15 godina, što prema rečima Ane Saćipović, čini rast od 17 odsto više evidentiranih sklopljenih brakova mladih ispod 18 godina, u odnosu na 2020. i 2021. godinu.
Postupci za pokretanje krivičnih prijava i lišavanje roditeljskih prava se retko pokreću u centrima za socijalni rad. Kako možemo da zaštitimo tu decu, tako što će svako od nas, na lokalnom nivou od centra za socijalni rad, policije, tužilaštva, NVO raditi u okviru svojih nadležnosti i ukoliko neko dete bude evidentirano da je u riziku od stupanja u brak, neophodno se pokrene postupak roditeljskog staranja. Još uvek ne preduzimamo sve mere, ne korisitimo sve zakonske alate i mogućnosti - rekla je Saćipović.
Rizik od sklapanja maloletničkih brakova u 2022. godini bio je 17% veći u odnosu na dve godine ranije; foto: JV Vraćajući se u 2019. godinu, profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Dragan Todorović, pomenuo je da prema podacima UNICEF-a u opštoj populaciji žena starosti od 20 do 49 godina, koje su bile u braku ili vanbračnoj zajednici, 7,9 odsto njih je u prvu zajednicu stupilo pre 18. godine i kaže da je među njihovim vršnjakinjama iz romskih naselja, ovaj procenat bio 57,2 odsto.
Udaja ili ženidba osoba na pragu puberteta ne smeju se više opravdavati specifičnošću običaja i tradicijom jedne nacionalne zajednice, već zahtevaju izričitu javnu artikulaciju njihove neprihvatljivosti, jer su u suprotnosti sa postojećim zakonodavnim sistemom i proklamovanim univerzalnim ljudskim pravima - navodi Dragan Todorović.
Profesor Todorović takođe kaže ono što često određuje sudbine mnogih romskih žena jeste središnja uloga u procesu reprodukovanja romskih autentičnih kulturnih normi, kao što su opstanak nacije osigurava se vezivanjem ženskih članova za porodicu i domaćinske poslove.
Pozivajući se na poštovanje i zaštitu osnovnih ljudskih prava, Dragan Todorović i Ana Saćipović slažu da će odličan početak biti izmena članova zakona o porodici i ukidanje mogućnosti da bilo koja osoba stupi u brak pre navršene 18. godine života, a da se raznim edukacijama roditelja, promeni njihova svest da će dugoročno ulaganje u obrazovanje i kasniji radni odnos njihova deca imati bolju bolju budućnost, što im brak u 15. godini neće doneti.
Komentari
Poslednji komentari
nikola
19:12 // 22. 4. 2023.
prof Todorović je legenda. Puno te pozdravljam tvoj drug i prijatelj
profesor
19:16 // 20. 4. 2023.
Ovo je važna tema i o njoj treba pričati, i štaviše delovati da se ovo što pre reši. To dugujemo toj jadnoj deci.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.