Degustacioni centar kao prilika za male proizvođače s juga uskoro u Nišu

Prirodni sokovi, vino, ajvar i ljutenica - neki su od proizvoda koje će lokalni proizvođači predstaviti Nišlijama u Degustacionom centru, koji bi trebalo da bude otvoren septembra, u Ulici Kosovke devojke. Osnivači kažu da će tu da se organizuju i razne obuke. U planu je i da se registruje žig “Zalogaj juga”, koji će stajati na ambalažama proizvoda.

Biće i vina; Ilustracija; foto: A. K.Osim promocije finalnih proizvoda, ideja je da se tako promovišu i sirovine s juga, kao i kuhinja juga uopšte, kaže profesor na Akademiji strukovnih studija “Južna Srbija” Toma Dašić.

Članovi Udruženja ugostiteljskih i turističkih poslenika Niša koji budu želeli da građanima prezentuju ono što prave moći će da dobiju i žig “Zalogaj juga”.

Cilj je da se tim žigom označe prehrambeni i gastronomski proizvodi proizvedeni na jugu Srbije, u Nišavskom, Jablaničkom, Pčinjskom, Pirotskom i Topličkom okrugu - kaže Dašić.

Svi zainteresovani proizvođači moći će i da prođu kroz obuke i da nauče kako da se suoče sa kriznim situacijama, poput pandemije kovida.

Ideja je i da se proizvođači obuče da u kriznim situacijama povećaju otpornost svog biznisa kroz uvođenje digitalizacije i raznih marketing alata - pojašnjava Dašić.

Od meda do leskovačke prže; ilustracija; foto: Flickr; Siona KarenKaže da će Degustacioni centar da bude u nekadašnjoj Kući zanata u Ulici Kosovke devojke, koja se trenutno prilagođava za to i očekuje da otvaranje bude u prvoj polovini septembra.

Nabavlja se profesionalna ugostiteljska oprema, koja će i profesionalnim kuvarima i polaznicima obuka pružiti najsavremenije uslove da unaprede svoje proizvode i veštine u smislu kvaliteta. Biće alkoholnih i bezalkoholnih pića, prirodnih sokova i detoks napitaka, ajvara, ljutenice i drugih specijaliteta - zaključuje Dašić.

Inače, Degustacioni centar je deo projekta “Zalogaj juga”, koji Akademija realizuje sa Udruženjem ugostiteljskih i turističkih poslenika Niša.

Projekat je podržala Evropska unija, u saradnji sa Vladom Srbije, realizuje se preko programa “EU Pro plus”. Vrednost je oko 50.000 evra - navodi Dašić.

Geografska oznaka važna za proizvođače, državu i lokalnu samoupravu

U Srbiji oznaku geografskog porekla trenutno ima 47 proizvoda, a među njima su i pirotski kačkavalj i peglana kobasica, kao i leskovačka prža i ajvar.

Pirotski kačkavalj zaštićen geografskom oznakom; ilustracija; foto: JV arhivaStevica Marković iz asocijacije “Original Srbija”, koji proizvodi leskovački ajvar, smatra da je jako važno pomagati i posvetiti se lokalnim biznisima. Veruje i da je u tom smislu neophodan lokalpatriotizam, odnosno da je važno da svaki kraj na jugu “drži do svojih proizvoda”.

Najvažniji je lokalpatriotizam - da u Leskovcu mogu da probam vino koje se proizvodi u Leskovcu ili okolini, da u Nišu probam vino iz Sićeva, Malče i Matejevca, a ne da tu pijem vina koja dolaze s Fruške Gore. To nama fali. Nemam ništa protiv tamošnjih vina, ali Novi Sad je veliki i oni mogu tamo da plasiraju svoje proizvode - objašnjava Marković.

Tako se, kaže, čuvaju reputacija, tradicija, kvalitet i resursi, a rukovodilac Grupe za označavanje hrane i šeme kvaliteta u Ministarstvu poljoprivrede Snežana Kumbarić dodaje da je geografska oznaka važna i za samu državu.

Oznake geografskog porekla su značajne za zemlju jer predstavljaju njen izvorni i nacionalni identitet, po tome je jedna zemlja prepoznatljiva u svetu. Srbija jeste mala, ali ima veliko kulinarsko nasleđe i dosta gastronomskih proizvoda iz različitih regiona, koji mogu da se ponude svetu i koji odslikavaju neku našu različitost - poručuje Kumbarić.

Pirotska peglana kobasica pokazuje značaj geografske oznake; foto: M.M.Osim države, od geografske oznake korist imaju i proizvođači, jer postaju prepoznatljivi i povećavaju im se prihodi, ali i lokalna samouprava, jer se organizuju razne manifestacije gde se ti proizvodi izlažu, što dovodi turiste, navodi Kumbarić.

Potrošači žele da kupuju hranu kojoj znaju poreklo, za koju znaju da ima proveren kvalitet, a mogu i u jednom trenutku da odu kod proizvođača, da se upoznaju s njima, da vide gde se to proizvodi - pojašnjava ona.

Pirot i Leskovac su, kako kaže, dobri primeri prepoznavanja značaja lokalnih proizvoda i njihove zaštite geografskom oznakom.