Delegacija EU u Nišu: Srbiji neophodni bolji izborni uslovi i normalizacija odnosa sa Prištinom

Ključni nalazi izveštaja Evropske komisije za 2024. godinu predstavljeni su u Gradskoj kući u Nišu i tom prilikom istaknuto je da Srbija, ako želi da postane članica EU, mora da obavi reformu izbornog procesa i sprovodi preporuke ODIHR-a i OEBS-a. Iz delegacije EU kažu i da je neophodno raditi na slobodi medija i poboljšanju odnosa sa Prištinom, kao i da vlast ne treba da “zaobilazi sankcije”.

foto: Tamara Radovanović Verbalni napadi i negativne kampanje prema organizacijama civilnog društva, ali i dezinformacije u pojedinim medijima, takođe su stavke koje su u izveštaju navedene kao negativni primeri.

Organizacije civilnog društva u Srbiji nastavljaju da se suočavaju sa značajnim izazovima. Potrebno je više raditi na usvajanju dosledne, iskrene saradnje između Vlade i tih organizacija jer su navedeni primeri verbalnih napada i negativnih kampanja prema određenim organizacijama civilnog društva, zbog kojih smo zabrinuti - ističe šef Sektora za medije, informisanje i komunikaciju EU Manuel Munteanu.

Dodaje da je neophodno sprečiti širenje negativnog narativa o Evropskoj uniji u nekim medijima u Srbiji. Od Srbije se, kaže, očekuje i “da se potrudi da izbegne zaobilaženje sankcija”.

Unapred se radujemo novim zakonima koji se tiču medija, a koji će biti usvojeni i, nadamo se, delotvorno primenjivani, posebno kada je reč o savetu REM-a. Nadamo se da će Srbija nastaviti da se usklađuje sa standardima EU u okviru slobode izražavanja i medija. U tom kontekstu, zaštita i bezbednost novinara su izuzetno važni - napominje Munteanu.

Jedan od najvažnijih zahteva EU jeste reforma izbornog procesa. Munteanu kaže da očekuje “opipljiviji” napredak u sprovođenju preporuka koje su dali OEBS i ODIHR, a čiju primenu su ove godine tražili i predstavnici opozicije.

Takođe, odnosi sa KiM ostaju jako važni u pregovorima o pristupanju EU. EU ohrabruje obe strane da potpuno primene i ispune svoje obaveze u skladu sa ugovorom o putu ka normalizaciji iz 2023. i da se konstruktivno uključe u dijalog koji pomaže EU. Odgovornost za događaje na severu Kosova s jeseni 2023. takođe je jako važna - poručuje Munteanu.

foto: Tamara Radovanović Dodaje da je Srbija ispunila uslove za otvaranje klastera 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, kao i da države članice sada treba da odluče o tome da li je i kakav napredak u toj oblasti postignut.

Munteanu kaže da je usporena brzina reformi, ali ističe napredak Srbije u oblasti jačanja privrede, statistike, regionalne saradnje, reformi pravosuđa i životne sredine.

Primetili smo određeni napredak u poglavlju 24, koje se odnosi na pravosuđe i domaća pitanja, što je naglašeno potpisivanjem novog ugovora o statusu sa Fronteksom i posvećenošću Srbije daljem usaglašavanju sa viznim režimom ili viznom politikom EU. Pohvaljujemo i tekuću saradnju sa određenim brojem evropskih agencija - zaključuje Munteanu.

U proteklih 10 godina Srbija je, kaže on, dobila oko 4 milijarde evra bespovratnih sredstava od EU.