Direktorka Centra za mame: Porodilje oštećene, promeniti i zakon i sistem
Zakon o finansijskoj pomoći porodici sa decom oštetio je trećinu porodilja u Srbiju, a oko 1.000 u Nišu, ukazuje direktorka Centra za mame Jovana Ružičić. Zato zakon treba promeniti, dodaje Ružičić i napominje - novac koji država obećava za prvo dete neće rešiti problem, treba menjati sistem.
Sporni zakon primenjuje se već godinu i 4 meseca, a nailazi na dosta kritika. Tako Ružičićeva navodi da se majke pored beba brinu i o računima jer primaju nadoknadu manju od plate.
Prvi problem zakona je da je trećinu žena doveo u poziciju da nemaju primanja koja su imale pre nego što su postale porodilje. Plate su im manje u odnosu kakve su imale ranije. Problem je širi, porodiljama ne garantuje nikakvu minimalnu zaradu. Imamo slučajeve porodilja koje su primale po 1.000, 2.000, 4.000. To su žene koje nisu radile 18 meseci bez prekida pre nego što su se porodile - kaže Ružičićeva.
Direktorka Centra za mame predlaže da sve porodilje imaju zagarantovani minimalac od 30.000 dinara.
Drugi problem jesu žene sa visokim primanjima, one koje imaju više od 3 prosečne srpske plate. Država je propisala da im je dovoljan iznos 3 prosečne plate, iako su one redovno uplaćivale doprinose, objašnjava Ružičićeva.
Svaka od njih je izgubila oko 90.000 dinara mesečno. Oni žive u skladu sa svojim primanjima, imaju kredite, imaju zajmove. One su svoj život organizovale u okviru svoje plate i šta smo im time rekli - nemojte da rađate. To je ženski porez i to je porez na visoku obrazovanost - napominje Ružičićeva.
Kako dodaje, oštećene su i mame preduzetnice jer imaju samo godinu dana porodiljskog za treće ili četvrto dete, koje navodno država stimuliše. Četvrta grupa ošetećenih su majke dece sa posebnim potrebama, one moraju da biraju između tuđe nege i pomoći i porodiljskog.
Problem nataliteta treba rešavati sistemski. Ovo što bismo sada dobro radili daće rezultate za 10, 15, 20 godina. Ali, većina političara razmišlja u okviru četvorogodišnjeg mandata. A novac za rođenje deteta je dobar, ali ne sme da bude jedini. One žene koje je zakon oštetio, kada će se ponovo osiliti da budu mame kad znaju da ne mogu da se oslone na sistem - pita Ružičićeva.
Sve o predloženim promenama Zakona, koji su sve problemi mama u Srbiji - od porodilišta, preko kuće, kulture, zajednice i države i šta sve može da im olakša položaj, pogledajte u emisiji “15 minuta”.
Komentari
Poslednji komentari
Ostecena
12:12 // 14. 11. 2019.
I ja sam ostecena ovim zakonom!! A kada sam se vratila na posao sacekao me je OTKAZ i to u DRZAVNOJ firmi!
Partija dala partija uzela
19:54 // 15. 11. 2019.
Kada si se partijski zaposljavala nisi se bunila jel tako? Drugi su kukali na nepravdu.
Irena
10:39 // 27. 11. 2019.
I jasam ostecena primam 2886 dinara stidi se srbijo sramota za nas rod dtidise zato srbijo nemas dece i ljudi beze nemaju perspektivu ovo je bruka barem minimalac dase daje a ne po 1000 2000 dinara
Ostecena
12:00 // 14. 11. 2019.
Ja sam bila ostecena ovim zakonom a kada sam se vratila na posao sacekalo me jos nesto gore a to je otkaz.
Kradi drzavu
09:59 // 14. 11. 2019.
Licno znam agenciju u Nisu, gde su vlasnici dolazile komsike da ih prijavi jer su vec trudne i posle par meseci se porode (obicno ih prijave do 6 meseci) i primaju nadoknadu od drzave jer su bile "u stalnom radnom odnosu". A naravno dan nisu provele na poslu niti imaju ikakve veze sa strukom. Da je inspekcija krenula da trazi te osobe na radnom mestu ih nebi nikada nasla. Nije bas lepo zar ne?
Jovana
11:34 // 14. 11. 2019.
Nije lepo. Ali mozda nisu imale izbora, jer u Srbiji nema svaka zena stalni radni odnos pre trudnoce neprekidno 18 meseci. I za to fiktivno prijavljivanje su morale da uplacuju doprinose minimum 15000 mesecno, niko im to nije poklonio, da bi dobile neku naknadu nakon porodjaja. Dete su rodile, nisu ga izmislile. Da jesu, onda bi bila prevara.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.