Đerdapska ulica u Nišu - kafane i merak na svakom koraku

Iako se najpopularnija i najpoznatija mesta za izlazak, provod i merak uglavnom nalaze u centru, samo je Đerdapska u Duvaništu poznata kao ulica kafana. Uputite li se niz nju, dugu oko 800 metara, čak osam kafana će vas usput čekati otvorenih vrata.

Ako ulazite u Đerdapsku ulicu iz pravca Majakovskog, u srcu Opštine Medijana, prvo možete da svratite u “Kuburu”, a potom i u “Merak kod kumova”, pa onda i u jednu od najstarijih - “Dva jarana”.

Zatim vas čekaju “Sorrento”, pa “Kod Peje”, a nakon kafana “Naše mesto” i “Ekstra roštilj Maca”, na samom kraju puta, kod mostića ka Romanijskoj, možete da svratite i na mnogima omiljene svinjske ražnjiće u “M & J”.

Među njima ima onih koje više od 20 godina rade i dočekuju što svoje verne goste, što “putnike namernike”, nudeći im tradicionalna srpska pića, kuvana jela i roštilj. Ima i nešto novijih, koje se nameću modernijim jelovnicima i ambijentom, a svaka od njih, kažu kafedžije, na svoj način neguje meraklijski niški duh.

Unutrašnjost kafane "M & J", jedne od najstarijih; foto: mojakafana.comJednu od najstarijih kafana u Đerdapskoj drži ugostitelj Jovica Mladenović. Kako kaže, “M & J” postoji od 1991. godine, a samo su “Dva jarana” nešto starija.

Ova kafanica je zapravo porodični biznis koji je Mladenović nasledio od roditelja i koji se još održava, uprkos ne baš sjajnim vremenima.

Za 25 godina smo prošli i inflaciju i rat, bilo je i ovako i onako. Mnogo vremena je tu prošlo. Ipak, generalno, nije loše. Zatvorili bismo da jeste - kaže Mladenović.

Ima i onih ugostitelja koji, na žalost svojih gostiju, moraju da stave katanac. Jedan od njih je Slaviša Mladenović, koji je deo ovog ugostiteljskog kvarta sa svojim “Merakom kod kumova” od 2000. godine. Kaže, radiće još koji mesec, a onda odlazi.

Ne zatvaram zbog slabijeg prometa, već zato što nemam naslednika koji bi ovo nastavio da radi. Svi su otišli svojim putem, ja imam 60 godina i 40 godina rada u ugostiteljstvu. Svaka kafana traži da čovek bude po 12 i više sati dnevno tu. Ja sam se toga zasitio - objašnjava ovaj stari niški ugostitelj.

Planira da se posveti keteringu, koji je nešto unosniji posao, ali kaže da će mu nedostajati dani koje je sa svojim gostima provodio prethodnih 16 godina u prostoru u prizemlju jedne kuće.

Čini mi se da su ljudi tad bili drugačiji, da su se družili drugačije i lepše. Valjda je tad čitavo društvo bilo opuštenije, bilo je više para. Sad više ljudi nemaju ni para, a i ako izlaze, izlaze da budu viđeni, a ne da istinski uživaju i druže se. Ja sam ovde 14 godina svake večeri držao muziku. Bilo je predivno, dođe po 20-30 ljudi i svi se znaju, jer se druže maltene svake večeri - priseća se Mladenović.

Slučajno se, kaže, zadesio tu. Nije namerno izabrao Đerdapsku da tu otvori kafanu, već mu je prijatelj ponudio lokal za izdavanje koji ima.

Tako su, otprilike, smatra i vlasnik “Sorrenta” Miloš Jocić, u Đerdapsku došli svi ugostitelji - sticajem okolnosti.

Ja ovde živim, i lokal u kome se nalazi restoran je moj, tako da sam zato tu pokrenuo biznis. Zato ne bih rekao da je ovo boemska četvrt Niša, jeste da ima mnogo kafana, ali mislim da je silom prilika tako. Kafane uglavnom drže sami vlasnici lokala, koji nisu hteli da otvaraju nešto drugo. Danas je najlakše otvoriti ugostiteljsku radnju ili trgovinu - smatra Jocić.

"Merak kod kumova" odlazi u istoriju; foto: JVNjegov restoran, nešto modernijeg izgleda, postoji od 2008. godine. Kada je otvoren, brojne kafane u ovoj ulici su već radile, pa je bilo potrebno istaknuti se nečim novim i drugačijim, osim tradicionalnom ponudom roštilja. 

Ponudili smo drugačiji meni od ostalih. Jedini, recimo, nudimo pice i testenine. I zadovoljni smo posetom, ali čini se da ljudi imaju sve manje para. Sve manje troše. Ranije se pilo više viskija, sad se piju jeftinija pića, jede se jeftinija hrana. Nekad smo prodavali po 30 kilograma bifteka, a sada ne možemo po dva - objašnjava on.

Kako godine prolaze, tako se i kafane u ovoj ulici otvaraju i zatvaraju u svom ritmu, ali otkad je pre više od dvadeset godina ovde prvi put zamirisala kafanska skara i zvecnule prve čaše uz prepoznatljivo "živeli", za Đerdapsku je to ostao karakterističan miris i zvuk. 

Nišlijama i slučajnim ili namernim gostima, zajedno sa kafedžijama, ostaje da to i sačuvaju.