Đokica Jovanović: "Pobuna je osnovno građansko pravo"

Ljudi koji prepuštaju živote političarima nisu građani nego podanici. Zahtevom da se isključimo sa Toplane između ostalog pokazujemo da je pobuna naše osnovno pravo koje ne mogu da nam ukinu, kaže Đokica Jovanović, sociolog i jedan od pokretača akcije isključenja Nišlija sa sistema grejanja.

Dok hiljade sugrađana, nezadovoljni cenom i  uslugama grejanja, predaje Toplani svoje zahteve da se isključe sa sistema, Jovanović kaže da je to očekivano jer ljudi dolaze u situaciju da im privatni izvršitelji, “uterivači dugova”, popisuju i stanove zbog duga za grejanje.

A kada žele da se isključe sa sistema i oslobode nameta koji ne mogu da plate, vlast izađe sa idejom da stanovi koji se budu isključili moraju da plaćaju 8,4 dinara po kvadratu za održavanje sistema. Ovaj profesor beogradskog Filozofskog fakulteta se pita zašto bismo plaćali uslugu koju ne dobijamo i tvrdi da se vlast služi nebulozama.

Pošto oni teraju stvar do besmisla, teraćemo i mi. Po Ustavu, stan je neprikosnoven. Ako je neprikosnoven, šta će cevi u mom stanu? Oni kažu: pa to su tvoje cevi. Utoliko bolje, kažem ja, onda ću ih skinuti i izbaciti iz stana. Kažu: ne može, narušavaš sistem. Dobro, odgovaram, onda treba da nam platite za tranzit, jer na osnovu tih cevi koje prolaze kroz našu imovinu, vi ostvarujete dobit koju ćemo da delimo - objašnjava Jovanović.

Prema tome, “oni nama treba da plate a ne mi njima”.

Jedan od sastanaka skupštine stanara koji se isključuju sa Toplane; foto: gradjanin.rs/ D. IlićTakođe, i objašnjenje da će one koji se isključe “komšije grejati kroz zid”, Jovanović smatra neosnovanim. Pozivajući se na isti član Ustava o neprikosnovenosti stana, on objašnjava da čovek ima prava da sedi u mrazu ako hoće i ako ga neko greje kroz zid “on to čini mimo njegove volje i treba da plati što ga greje, jer protivustavno deluje na njega”.

Ovo “logičko nadigravanje”, zaključuje profesor, pokazuje da se, kada se dovedu do krajnosti, “izgovori vlasti pokazuju kao besmisleni”.

Zašto ne uspevaju pozivi na bunt?

Akciji se za kratko vreme priključilo više od 400 skupština stanara, što je, prema njegovim procenama, nekoliko desetina hiljada ljudi. Zašto je, međutim, njihova akcija mobilisala narod, dok neke druge akcije ostaju bez odziva i efekata, profesor ovako objašnjava:

Postoji nešto što se zove priroda političkog delovanja. Ključno je artikulisati nezadovoljstvo. Mi smo pozvali ljude ali smo već pripremili tekst zahteva. Šta god da organizujete, morate da jasno definišete jedan problem, da se ne rasplinjujete na hiljadu strana jer su tada šanse za uspeh minimalizovane. Nakon toga, treba predvideti i rešenja i oko toga okupiti ljude - kaže on.

Na protestu ispred Toplane okupilo se oko hiljadu građana; foto: Vanja KeserOvaj pokret koji, prema njegovim rečima, nema vođu i demokratski je organizovan, suočava se i sa pritiscima koji dolaze sa raznih strana. To nije ništa neobično jer, navodi on, pritisak postoji gde god postoji velika grupa građana koja se samoorganizuje. "Sada se radi na tome da ovaj pokret bude iznutra razbijen", uveren je Jovanović.

"Caru carevo, bogu božije" ne sme da važi

I pored nezadovoljstva životom, ovakvi pokreti su izuzetak, a ne pravilo. To je zato što ljudi, smatra naš sagovornik, nisu svesni da je moć u njihovim rukama. Čak i kada im je ugrožen privatni interes, često ostaju inertni. Konformisti su, kaže profesor, i dodaje da čekaju da im neko drugi reši problem, nezadovoljni kompromitovanim partijama, zabrinuti za egzistenciju i otupeli pred TV ekranima.

Osim toga, oni i dalje veruju u staru izreku: caru carevu, bogu božije. Misle da država i crkva imaju prava da uzimaju od njih i onda smatraju da to više nije njihov novac. Tek kada postanu svesni da to jeste njihov novac i da su vlast i institucije tu zbog njih, tek onda postaju građani - objašnjava on.

"Građanin neprestano deluje politički, bilo kroz institucije bilo pritiskom na njih"; foto: Vanja KeserNije dovoljno, kako kaže, izaći na glasanje. Građanin je svestan svog interesa i "neprestano deluje politički, bilo kroz institucije bilo pritiskom na njih". Između ostalog, tvrdi ovaj sociolog, on mora da se uključuje u ovakve i slične pokrete koji artikulišu nezadovoljstvo.

Gde je kritička svest intelektualaca i studenata?

Iako bi se najviše od intelektualaca moglo očekivati da upravo oni povedu pokrete kao što je ovaj koji okuplja nezadovoljne stanare, ili da u njima u većoj meri učestvuju, toga nema. Jovanović kaže da su današnji intelektualci konformisti. 

Današnja inteligencija se bavi nekim svojim istraživanjima, ako se uopšte i bavi, pišu nešto, i vode računa da ne dotaknu vlast. Međutim, ja sam na Sartrovom tragu: ako se intelektualac ne pobuni, nije intelektualac - dodaje Jovanović.

Ipak, kaže, uvek je bila kritički angažovana mala grupa intelektualaca, a ne svi. To je stvar lične odluke, dodaje, i ne bi trebalo “intelektualcima stavljati zavrat jaram koji ne mogu da nose”.

Poslednji studentski protesti u Nišu iz 1996. godine; foto: arhiva JV/ Saša ĐorđevićStudenti, pak, koji mogu da budu ozbiljna snaga, "atomizovani su i bave se uskim krugom problema poput cena prijava ispita". Osim toga, tvrdi on, njihova kritička svest je dodatno oslabljena uplivom kapitala na fakultete i učenjem “po Bolonji”.

Između dva rata studenti su podizali pobune i ginuli pod kopitama pandurskih konja. Ne kažem da treba da ginu, ali moraju da svoj položaj posmatraju u širem kontekstu i da se bave suštinskim pitanjima poput uloge univerziteta i njegove funkcije danas - objašnjava on.

Parlamentarna demokratija je prevaziđena

Govoreći o građanskom aktivizmu, Jovanović kaže da je jedan od načina da građani istinski odlučuju jeste da se ukine koncept parlamentarne i uvede neki vid direktne demokratije.

Parlamentarna demokratija je završila svoj vek, otuđila se od društva i bazira se na interesima partija i kapitala. Treba graditi poredak u kome će ljudi neposredno odlučivati. Jedan od mogućih primera za to je Švajcarska u kojoj se o bitnim pitanjima odlučuje na referendumu - smatra naš sagovornik.

Međutim, kaže, da bi to imalo efekta, moraju da postoje kvalifikovani glasači koji racionalno razmišljaju.

Jedan od načina da se ljudi kvalifikuju, zaključuje Jovanović, jesu upravo ovakvi pokreti.