Dobre prakse i politike EU iz ugla mladih
Nakon što su istražili kako funkcioniše obrazovanje i kultura u zemljama Evropske unije, 28 mladih iz Niša, Kruševca i Novog Pazara izabrali su ono najbolje što žele da vide u svojoj zemlji, a preporuke će proslediti donosiocima odluka.
Zajednički zaključak o tome šta su najbolje politike, prakse i programi iz ove dve oblasti mladi su doneli na sednicama u Nišu i Kruševcu koje su deo projekta „EU ambasadori“. Ostalo je još da dogovore šta je to što Srbija treba da usvoji iz EU kada je u pitanju preduzetništvo.
Preporuke sa sednica iz sva tri grada, nakon online javne diskusije, biće publikovane, a publikacije predstavljene, kako mladima, tako i donosiocima odluka, da bi ih imali u vidu tokom procesa integracija – objašnjavaju iz udruženja “Mladi ambasadori” koje realizuje projekat.
Mladi biraju ono što je najbolje iz njihove perspektive; foto: Mladi ambasadoriNišlija Andrija Aleksić, učenik Gimnazije “Svetozar Marković”, jedan je od 28 srednjoškolaca koji uče o EU i procesu pristupanja naše zemlje u ovu uniju. Kaže da se nada da će nadležni ljudi imati sluha za sve ideje jer “ipak one dolaze od mladih i odnose se na mlade”.
Mislim da mladi umeju sami da procene šta im se sviđa. Ne očekujemo da se usvoje baš svi predlozi jer su neki teško izvodljivi u Srbiji, ali mislim da bi većina morala biti prihvaćena da bi se ipak nesto promenilo u našem društvu – kaže Andrija.
Objašnjava da bi mladi trebalo da doprinose novim i svežim idejama koje bi se kasnije razvile i pokrenule našu državu.
Mladi treba da budu kamen temeljac promena. Ako od njih sve počne, ideje mogu trajati duže, mogu se razviti i eksploatisati do kraja – napominje on.
Srednjoškolci na istraživačkim zadacima
Nakon svake sednice usvajaju i potpisuju deklaraciju sa preporukama; foto: Mladi ambasadoriNakon što su prošli obuku na kojoj su se upoznali bliže sa Evropskom unijom, njenim funkcionisanjem i značajem za mlade, srednjoškolci iz Niša, Kruševca i Novog Pazara, dobili su istraživačke zadatke.
Tokom istraživanja, učesnici, koji su ujedno dobili po jednu zemlju članicu EU koju predstavljaju, pronalaze informacije o najboljim politikama, praksama i programima u oblasti koju istražuju, a tiču se zemlje za koju su zaduženi – objašnjavaju iz “Mladih ambasadora”.
Niški srednjoškolac Andrija Aleksić imao je zadatak da istraži kako obrazovanje, kultura i preduzetništvo funkcionišu u Irskoj. Kaže da je našao puno ideja koje bi unapredile Srbiju.
Najviše mi je zapala za oko ideja o većim ulaganjima i promociji etno-sela koja Irskoj godišnje donose milione, kao i obrazovne ustanove koje su najbolje na svetu zbog svoje posvećenosti mladim ljudima. Takođe, Irska ima mnogo malih i srednjih IT kompanija, pa bismo u tim njihovim zakonima mogli da nađemo nešto što može biti implementirano u Srbiji – objašnjava mladi Andrija.
Projekat “EU Ambasadori“ realizuje udruženje “Mladi ambasadori”, uz podršku Ministarstva za evropske integracije Vlade Republike Srbije.
Veliki odliv mladih školovanih ljudi usled nemogućnosti zapošljavanja i teška ekonomska situacija u kojoj se nalazi Srbija, dodatno ugrožavaju ekonomski prosperitet zemlje.
Kroz aktuelne priče koje promovišu angažovanje mladih ljudi, cilj nam je da afirmišemo njihov aktivizam i sve veću ulogu u donošenju odluka i njihovu zastupljenost u javnim politikama.
Južne vesti će promovisati projekte i događaje u koje su uključeni mladi ljudi, kao i pozitivne promene u nerazvijenim opštinama južne i jugositočne Srbije.
Komentari
Poslednji komentari
Меда
12:41 // 27. 10. 2017.
Ово "врло веома" подсећа на године између 2. Светског Рата и 1948.
А онда смо 1948 видели да у Совјетском Савезу не расте парадајз од 10 кила...
Историја се понавља.
Али искључиво народима који сами секу грану на којој седе.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.