Dobročinstvo u doba korone: Niški restoran i povrtar doniraju hranu, a Bujanovčanin respirator

Nasuprot scenama kada se tek pojavio virus korona, a kada su se ljudi “grabili” za namirnice i sredstva za dezinfekciju, sada u prvi plan iskaču humani gestovi. Nakon niških dizajnera koji šiju maske, u ovom gradu su se u humanu misiju upustili i restoran "Gurmanluk", koji donira 10 paketa obroka dnevno starijima, kao i povrtar iz Niške Banje, koji poklanja salatu. Među primerima dobročinstva je i Bujanovčanin koji je mesnoj zajednici poklonio respirator.

To što nemaju posla, ali imaju namirnice, entuzijazam i želju da pomognu, inspirisalo je ljude iz Gurmanluka. Kako kaže vlasnica Marija Petković, velike porudžbine za različite proslave zamenili su paketima u kojima su sva tri obroka, kao i salata, voće, hleb i jogurt.

Trenutno imaju kapaciteta za 10 osoba, koje su odabrane nakon predloga ljudi, a uslovi su bili da je osoba starija od 70 godina i nema nikoga ko bi joj pomogao, kao i da budu na teritoriji opštine Medijana, zbog dostave, jer sami raznose pakete i plaćaju gorivo. 10 paketa hrane dnevno dele ljudi iz Gurmanluka; ilustracija; foto: Flickr/Joe Goldberg

Mnogo mi je žao, jer toliko ima nepoverenja, zato što su im ljudi uzimali novac. Oni kada se pojave obično ih odbiju na prvu, a onda ljudi zovu, pa moramo da ih ubeđujemo. Ima i ljudi koji kažu 'imam para, hoću da platim', neprijatno im je da im neko daje, ali nismo to prihvatali, idemo srcem - priča Petrovićeva.

Radiće, kaže, dok finansijski to mogu da podnesu ili dok i njima ne zabrane da rade. Poziva i ljude da im se jave i pomognu, makar to bilo i idejama, jer kaže da su u kolektivu svi puni želje da pomognu. A satisfakcija su same rekacije ljudi.

Dve tri bake su me zvale i plaču, pa onda plačem i ja. I tako zajedno, u duetu plačemo - kaže Petrovićeva.

Svoj primer solidarnosti i humanosti imaju i oni iz Niške Banje. Naime, porodica Tanić, koja ima svoje poljoprivredno gazdinstvo, rešila je da izađe u susret starijim sugrađanima i onima koji to sebi ne mogu da priušte i pokloni im zelenu salatu i rotkvice, za koje Aleksandar Tanić naglašava da su neprskane.

Nije to sad neka velika investicija. Cilj mi je ustvari da se podstaknu veći i ozbiljniji privrednici i da se motivišu ljudi koji su u mogućnosti, koliko su u mogućnosti, da i oni pomognu, da se Srbi slože. Nije ograničenje sad toliko u godinama, već više je za te neke socijalno ugrožene kategorije. Cilj mi je i da doprinesem da ljudi ne podižu cene i da podignem moral ljudima, da popričamo neku reč, da se našalimo - priča Tanić.

Svoju ponudu oglasio je putem društvenih mreža pre dva dana i već je imao pedesetak poziva. Pravi spiskove i kada se sakupi veći broj narudžbina raznese ih domaćinstvima u Niškoj Banji.

Hoću da obiđem i ljude koji se nisu ni javili, ali koji su tu u komšiliku i za koje znam da su sami i da nemaju nikoga. Ti stariji ljudi nemaju ni Fejsbuk, ni internet, nego više njihova dece zovu, koja žive u Nišu. Pitaju da li je informacija ili dezinformacija, kažu pomenu im roditelji, ali ne veruju da to postoji. Čude se ljudi, nije to svakidašnje - kaže Tanić.

Zelene salate i rotkvica i dalje ima, pa poručuje starijim Banjcima i onima koji nemaju novca da sami kupe, da mu se jave, na broj 060/0160229.

U Bujanovcu čovek donirao respirator

Meštanin koji je želeo da ostane anoniman donirao je Mesnoj zajednici Klenike respirator za veštačko disanje, kako kaže predsednik ove MZ i glavni tehničar Hitne pomoći u Bujanovcu Saša Arsić, najsavremenije tehnologije.

Mi smo njemu kao Mesna zajednica svojevremeno pomogli, on je sad odlučio da respirator pokloni i to ne samo pčinjskom regionu. Ako bude bilo potrebe daćemo ga i drugim ustanovama u Srbiji, ali pčinjski region je najugroženiji prema informacijama koje dobijamo iz Batuta. Imamo samo osam respiratora na raspolaganju, da ne čuje zlo, potreban je ovde - kaže Arsić.

Arsić dodaje da se nada da respirator koji je obezbeđen zahvaljujući sugrađaninu - neće ni da se upotrebi.

“Ovakvi primeri dižu moral i povećavaju veru u ljudsku solidarnost”

Sem što pomažu onima kojima je najpotrebnije, ovakvi primeri dižu moral i raspoloženje u narodu, smatra profesorka psihologije na niškom Filozofskom fakultetu Jelisaveta Todorović. Ona kaže da je prvo došao strah, nakon priče o praznim rafovima, jer uvek u ovakvim okolnostima postoje ljudi koji misle isključivo na sebe.

A ovi pozitivni primeri nas uče kako treba postupati u ovim okolnostima, dižu moral, raspoloženje, povećavaju veru u ljudsku solidarnost. To nam je jako važno da izađemo iz svake situacije. Uvek u svim krizama jačanje ljudske solidarnosti je najsnažnija psihološka poruka koju šajemo jedni drugima, da se ne osetimo napušteni i usamljeni - priča Todorovićeva.

Biti human i pomoći ne znači samo toj osobi kojoj se pomaže, već i onoj koja čini dobro delo.

Ja izuzetno cenim takve gestove i pozivam sve ljude dobre volje da učine šta mogu za zajednicu. Taj doživljaj da smo od pomoći, da ne čekamo skrštenih ruku, vraća nam osećaj samokontrole. Jača i doživljaj da smo dobri, korisni i moralni i da smo se u datoj situaciji ponašali adekvatno. Ti primeri deluju dobro na našu okolinu, a i na nas same - pojašnjava profesorka.

Inače, ovi primeri samo su neki od onih koji u danima vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona vraćaju veru u ljudskost. Među prvima su se “pokrenuli” niški dizajneri koji šiju maske, a usput objavljuju fotografije i videe kako da ih ljudi sam naprave. Tu je i veliki broj volontera kako organizacije Crveni krst, tako i kontakt centara opština sa juga Srbije.