Docentkinji niškog GAF-a godinama ne daju da postane profesorka, ona kaže - mobing

Nišlijki Biljani Aranđelović matični Građevinsko-arhitektonski fakultet godinama ne dozvoljava da zvanje docenta zameni profesorskim, iako, kaže, ima sve neophodne reference. Žali se da godinama oseća zlostavljanje na poslu, kao i da je žrtva progona jer joj otac, bivši dekan GAF-a, vodi sudski spor protiv Univerziteta. Docentkinji podršku pružila i Mreža akademske solidarnosti i čestitosti iz koje kažu da je ona diskriminisana.

Dugogodišnji osećaj mobinga - tako svoj slučaj definiše docentkinja koja, kako objašnjava, 10 godina ne može da pređe u veće zvanje, ali je uspela da stekne kvalifikacije za napredovanje koje joj je ponovo uskraćeno. Dok joj sam fakultet odobrava akademsko napredovanje, odluku stopira Univerzitet. I dalje docentkinja; Foto: privatna arhiva

Jasno je da moj slučaj nema veze sa zakonom, kriterijumima za izbor i akademskim pravilima, da je u pitanju čista demonstracija sile, a možda i činjenica da sam ćerka profesora u penziji koji je u četiri mandata bio dekan Građevinsko-arhitektonskog fakulteta i koji već pet godina vodi sudski postupak protiv Univerziteta. Sredinom jula sam Senatu Univerziteta u Nišu uputila prigovor na odluku Naučno stručnog veća. Odgovora još uvek nema, a moj izborni proces je ušao u trinaesti mesec iako je po zakonu predviđeno da se završi u roku od devet meseci - rekla je Aranđelović.

Doktorirala u Gracu 2009. i sa 29 godina postala je docent na GAF-u, postdoktorska istraživanja radila u Berlinu, a u Nišu predaje Savremenu arhitekturu, Arhitekturu Srbije XX veka i Umetnost i arhitekturu, na Novom Zelandu vodila letnju “Art and city” školu, bila je gostujući istraživač u Milanu, a autorka je naučnih radova u časopisima najviše kategorije, neki su detalji koje navodi u svojoj profesionalnoj biografiji.

Ipak, to nije bilo dovoljno da postane vanredna profesorka 2014, iako je imala pozitivno mišljenje i Stručne komisije i Izbornog veća GAF-a, ali je njeno napredovanje stopiralo Naučno stručno veće Univerziteta u Nišu. Pet godina kasnije, ponovila se ista situacija.

I sada je Stručna komisija utvrdila da ispunjavam sve uslove za izbor u zvanje vanredni profesor i taj predlog dala Izbornom veću fakulteta. Izborno veće fakulteta je predlog Komisije usvojilo jednoglasno i uputilo Naučno stručnom veću Univerziteta. Međutim, Naučno stručno veće Univerziteta i ovog puta nije prihvatilo predlog svoje Stručne komisije niti predlog Izbornog veća fakulteta, i po drugi put me reizabralo u zvanje docent - objašnjava Aranđelovićeva.

Ova docentkinja navodi da se prvi put u istoriji Univerziteta desila situacija da celo Naučno stručno veće bude jednoglasno uzdržano na predlog Izbornog veća nekog fakulteta i to bez ikakvog obrazloženja.

Želim posebno da naglasim da su sva tri člana univerzitetskog veća sa mog fakulteta na fakultetu glasala za moje napredovanje, a tu odluku zatim menjala na univerzitetskom veću, gde su bili uzdržani - kaže Aranđelović.

Komentar o ovom slučaju zatražen je i od GAF-a i od Univerziteta, pitanja su poslata i očekuju se odgovori.

Mreža akademske solidarnosti i čestitosti podržala koleginicu

Biljana Aranđelović nema objašnjenje zašto ne napreduje, ali ima podršku kolega, pa se tako Mreža akademske solidarnosti i čestitosti (MASA) uključila u slučaj i kaže da je Aranđelovićeva još pre 2014. godine ispunila zakonske uslove za izbor u zvanje vanrednog profesora.

Objavila je monografiju za uticajnu međunarodnu izdavačku kuću (Springer International Publishing) i radove u najprestižnijim svetskim časopisima iz oblasti istorije arhitekture i umetnosti – ali je ponovo birana za docenta. Pet godina nakon toga ispunila je uslove i za redovnog profesora, a ipak je 2019. godine birana za docenta po treći put - navode iz MASA-e.

Iz ove organizacije kažu da se od Aranđelovićeve ne mogu tražiti radovi u časopisima koji se bave prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama kad ona 10 godina predaje predmete iz oblasti društveno-humanističkih nauka. Podsećaju i da se prijavila na konkurs za istoriju arhitekture i umetnosti, što spada u društveno-humanističke nauke. Problemi sa izborom u zvanja; Foto: V. M. R.

Ovakvo tumačenje uslova konkursa dovelo je do diskriminacije kandidatkinje pred koju su univerzitetska tela postavila uslove koje ona ne može da ispuni. Nažalost, dovelo je i do degradacije profesionalnog ugleda koleginice Aranđelović - navode iz MASA-e.

Podvlače i da je zabrana diskriminacije prilikom napredovanja u karijeri sastavni deo Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Nišu.

Za to vreme Aranđelovićeva na proleće očekuje izlazak knjige Belgrade: The 21st Century Metropolis of Southeast Europe, čiji je koautor.