Dol - selo koje zvanično ne postoji, ali ima četiri stanovnika

Selo Dol u blizini Bele Palanke, koje je nakon Drugog svetskog rata imalo 424 stanovnika, danas broji tek 4, ali ni ti ljudi se ne vode kao da žive u tom selu, jer ono zvanično više ne postoji. Devedestih godina prošlog veka izbrisano je iz spiska seoskih naselja Opštine Bela Palanka, te danas četvoro preostalih meštana zvanično žive u Beloj Palanci.

Već više od 20 godina samo jedna porodica živi u ataru sela, koje je rodno mesto Rajka Mitića, a njihova kuća nalazi se na samom ulazu u selo, nedaleko od novoizgrađenog Koridora 10. Uskim putem koji vodi do centra sela danas više niko i ne ide, imanja su zapuštena i urasla u šumu i travu, a velika poplava koja je zadesila selo iz 1947. godine naterala je sve stanovnike da ga napuste.

Ipak, porodica Radiše Jovanovića nikada nije napustila atar svoga sela, iako se broj stanovnika drastično smanjivao od 1948. godine kada se krenulo sa masovnim preseljavanjem.

Godinama živimo sami. Bela Palanka je blizu, nije imalo razloga da se selimo. Lična karta nam se vodi na ulicu u Beloj Palanci koja vodi ka selu, ali mi smo Dolčani - kaže Jovanović.

Održavaju se vikendice; foto: Lj. F. Glavno naselje nalazi se na nekih 2 km od njegove kuće, ali danas tamo retko ko zalazi. Obrađuju se neke njive, vinogradi i voćnjaci, ali se i to polako napušta.

Postoje par vikendica gde ljudi tokom leta dolaze i koje su sređene. Neki od radnika koji rade u obližnjem kamenolomu iznajmili su te vikendice za stanovanje, pa možemo da kažemo da imamo i komšija trenutno - priča meštanin.

Kaže da im samoća ne smeta, ali ono što smeta je to što je trasa Koridora 10 izgrađena nedaleko od njegove kuće na nekih tridesetak metara. Od Bele Palanke ih deli samo reka Nišava.

Smeta buka od saobraćaja. Ne postoji zvučna zaštita, a i kamioni koji prevoze materijal za izgradnju stalno prolaze pored auto-puta. Ali tu sam se rodio i tu sam ostao - kaže Jovanović.

Velika poplava naterala ljude da napuste Dol

Selo nije tipično planinsko selo juga Srbije koja se, zbog udaljenosti od sedišta opština i starosti stanovništva, svakodnevno prazne. Blizina Bele Palanke dozvoljava da selo bude živo, ali su vremenske prilike jednog dana u prošlom veku odlučile drugačije.

Dolčanin Dušan Jovanović koji je rođen tek mesec dana pre velike nepogode priseća se šta su mu njegovi roditelji govorili o tom danu.

Majka otišla da zalije baštu i okopava kukuruz tog dana. Kada je krenula kiša, voda je naizašla iz dva pravca i iznad Nišavskog mosta je celo polje bilo poplavljeno. Toj poplavi od 21. juna 1947. godine prethodila su 2 vodena udara koja nisu načinila mnogo štete ali su bila opomena onoga što je kasnije došlo - kaže Jovanović.

U poplavi je poginuo jedan meštanin, a veća tragedija je izbegnuta jer je tog jutra osvanuo sunčani dan i većina stanovnika je bila u polju, te su kuće maltene bile prazne. A većina njih je doživela ogromnu štetu, što je nateralo ljude na iseljavanje. Preko Nišavskog mosta do Palanke se stiže za 10 minuta; foto: Lj. F.

Međutim, svakog 8. maja se obeležava seoska preslava, kada se iz svih krajeva zemlje i inostranstva sakupe iseljenici iz sela koji nisu zaboravili svoje poreklo. Tog dana se u selu vraćaju Dolčani koji dolaze i iz Amerike, Australije i zapadne Evrope.

Blizu centru sela podigli smo drvenu baraku gde se okupljamo. Može da primi oko 130 ljudi, ali poslednjih godina bude ispunjena do pola. Oni koji su rođeni u Dolu, sad maltene više ne dolaze. Ostali su mlađi koji nisu zainteresovani, ali tradicija i dalje traje - kaže Jovanović.

Malo selo, puno istorijskih tragova

Odlučujuća borba za oslobođenje Bele Palanke od Osmanlijskog carstva vođena je upravo u ataru sela Dol 1887. godine, a na tom mestu podignut je spomenik oslobodiocima. Podignuo ga ga je 1880. godine Arhimandrit manastira Sv. Dimitrije u Divljani.

Postoje i drugi dokazi koji pokazuju da je ovde naseljo postojalo od davnina, poput spomenika oslobodiocima iz Prvog i Drugog svetskog rata, ali i oni koji podsećaju na mnogo raniji period.

Blizu nišavskog mosta nalazilo se nekada latinsko groblje, na desnoj obali Bandolovskog potoka. I dan-danas se tu nalaze stari novac, opeka ili neki drugi detalj koji potiče sa tog groblja - priča Jovanović

U neposrednoj blizini groblja pronađeni su i ostaci jedne od najstarijih crkvi u belopalanačkoj kotlini, crkve Cara konstantina i carice Jelene koja je otkrivena devedesetih godina. Otkopavanja je vršio arheolog iz Bele Palanke Zoran Mitić koji smatra da je ona izgrađena pred sam kraj 4. veka naše ere. Spomenik podignut 1880. godine, foto: Lj. F.

Dobri poznavalac lokalne istorije Jovanović kaže da se pored sadašnjeg Koridora 10 nalazio Turski han iz 18. veka, koji se nalazio pored ondašnjeg turskog puta. Nakon oslobođenja Bele Palanke, gubi značaj jer veću važnost dobija put za Pirot koji ide drugom trasom.

Selo Dol je prvo i za sada jedino selo koje je fizički nestalo u drugoj polovini 20. veka u Belopalanačkoj opštini, a do kada će tako ostati sa trenutnim migracijama stanovništva i odumiranja sela ostaje da se vidi.