Doniranje organa-teška odluka koja spašava život

Iako je za većinu to još tabu, Nišlijka Ana Mitrović odlučila je da nakon moždane smrti svoga oca donira njegove organe, a zahvaljujući tome spašen je jedan život.

Samo malo ljudi odlučuje se na ovaj korak, a Ana kaže da ih potpuno razume jer je odluka veoma teška. Za ceo postupak porodica ima samo 48 sati, a u ovakvim prilikama nije lako presuditi. Njen otac je do moždane smrti bio zdrav, a u tom trenutku imao je 59 godina.

- Moj otac nije imao donorsku katicu, ali se aktivno bavio humanitarnim radom, pa za nas kao porodicu nije bilo dileme jer smo znali da bi i sam isto uradio - kaže Ana.

Međutim, kako objašnjava, postojala je sumnja u vezi sa eventuelnim zloupotrebama i to trebalo prevazići.

- Bojali smo se da on zapravo nije u stanju moždane smrti i da još ima šanse da preživi. Vi potpisujete da će njega nakon transpantacije da isključe sa aparata i tada ste u situaciji da presuđujete, a da možda nemate dovoljno informacija - kaže Ana.

Ana Mitrović Ana, kao najbliži član pordice, ali i student psihologije, kaže kako je uvek teško prihvatiti da je neko u stanju moždane smrti, ali dodaje da je posle razgovora sa lekarima shvatila da je to zapravo činjenica. Ipak, dodaje da je i pre svake priče o donaciji cela porodica bila jako motivisana da donira organe.

- Potpisali smo da doniramo jetru i bubrege jer u našoj zemlji nije moguće donirati druge organe. Uspešno je obavljena transplantacija jednog bubrega tako da je jedan život spašen ili produžen - kaže Ana.

Iako se u njenoj porodici ovako nešto podrazumevalo, odluku je, kaže, jako teško doneti.

- U tim momentima ovakva odluka donela nam je veliko olakšanje i pružila utehu da prevaziđemo tu besmislenu situaciju. Ipak, niko nema pravo da osuđuje one koji odluče drugačije jer su to teški momenti - dodaje Ana.

Doktorka Miroslava Živković, koja je član trasplantacionog tima u niškom Kliničkom centru, kaže da je veoma važno edukacijom podići svest građana i novo informisanosti o davalaštvu.

- Jedan od najvećih problema pored zabluda i tabua je i neinformisanost. Svako može biti onaj koji daruje život, ali i onaj kome je taj dar potreban - kaže dr Živković.

Po zakonu u Srbiji neophodno je da rodbina da pisanu saglasnost, a dr Živković, kao član tima koji obavlja razgovore sa porodicom nakon što lekari ustanove moždanu smrt pacojenta kaže da ti razgovori nisu nimlo laki.

- Mi objašnjavamo rodbini sam koncept moždane smrti i kako je moguće da neko ko je još na aparatima da organe. To nije nimalo lako, ali kada uspemo satisfakcija je velika - kaže dr Živković.

Ona objašnjava da su ove godine od 4 obavljena razgovora sa porodicama dobili čak 3 saglasnosti, a da su sa urađene 2 transplantacije sa pacijenata koji su doživeli moždanu smrt.

- Ljudi imaju različite predrasude, verske i religiozne, ali i o skrnavljenju organa, kao i strah da će neko zloupotrebiti taj organ ili ga prodati i zato treba što više informisati stanovništvo - kaže dr Živković.

Ona je dodala da u Srbiji tek 4 osobe od milion budu donori, dok u Hrvatskoj taj broj iznosi 33, pa zato treba raditi na edukaciji građana i približavanju celog koncept doniranja organa.