Donja Toponica već dva meseca bez vode, u selu ostali samo oni koji nemaju gde

Stanovnici Donje Toponice kod Prokuplja duže od dva meseca žive bez vode jer su lokalni izvori presušili usled velike suše ovog leta u Toplici, a gradska vlast, i pored obećanja da će problem rešiti, do danas to nije uradila. U selu je oko 200 kuća koje se vodom snabdevaju sa 3 izvora, ali u njima trenutno žive samo oni koji moraju, ljudi koji nemaju gde da odu kako bi obezbedili sebi dostojan život.

Uglavnom se radi o starijim osobama i poljoprivrednicima koji se sada oslanjaju na vodu iz cisterne, koju samo dva puta nedeljno šalje prokupački Gradski vodovod, a količina koja se doprema nije ni približno dovoljna za njihove potrebe, posebno za napajanje stoke. Snežana Stoiljković iz Donje Toponice teško preživljava bez vode; Foto: Lj. M.

Mi ovakvu sušu ne pamtimo od kada znamo za sebe. Vode nema, snalazimo se, oni koji imaju kola odu do obližnjih prodavnica pa kupe za piće ili dovezu u balone, a mi ostali čekamo cisternu. Nadamo se da bi problem mogao biti rešen, dali smo po 10.000 dinara za mašinu za kopanje i sada čekamo da krenu da rade - kaže Snežana Stoiljković iz Donje Toponice.

Isti problem ima i Srbijanka Stanojević koja 40 godina živi u selu, a ovog leta je morala da ode kod ćerke u drugo mesto da bi premostila sušni period. Srbijanka Stanojević morala da ode iz kuće zbog nepostojanja uslova za život; Foto: Lj. M.

Ja sam se vratila svojoj kući pre dva dana. Ovo je strašno, imam prelepo cveće koje se osušilo, drveće, sve da kažem polako umire. Plakala sam sinoć, nemam kapi vode. Očekujem cisternu da napunim bar neki balon, nemoguće je živeti ovako. Živimo kao pre 100 godina, ne znamo kada će i kako sve da se završi. Svako ko ima gde da ode, otišao je odavde - dodaje Srbijanka.

Mnoge kuće u selu na 10-ak kilometara od Prokuplja su napuštene, a i tamo gde neko živi su mahom po jedan do dva stanovnika i to starijih ljudi. Kažu da za sve njih voda više znači nego lek. Mašina za kopanje stigla, ali još nije počeka da buši zbog kvara; Foto: Lj. M.

Za nas jedna kap vode menja jedan lek, ali ga mi za sada nemamo. Voda stiže dva puta nedeljno putem cisterni, međutim, količina koja se doprema nije dovoljna ni za osnovne potrebe. Oni koji imaju auto voze više desetina kilometara do obližnjih izvora, što predstavlja ogroman fizički i finansijski napor, naročito za starije osobe. I ono malo stoke što je imalo, ljudi su odustali od čuvanja jer im je nemoguće obezbediti vodu. Bejašnička reka koja je uvek tekla, sada je mesecima presušila - kaže meštanin Toponice.

Gradska vlast u Prokuplju tvrdi da je od početka uključena u rešavanje problema vodosnabdevanja, ali ako se pogleda dinamika kako to rade, sve to je traljavo i povlače se potezi koji ne daju rezultate, a njihovu brigu za meštane tog sela pokazali su na poslednjoj Skupštini Prokuplja pre nekoliko dana, kada su opozicioni odbornici predložili tačku dnevnog reda u kojoj bi se raspravljalo o rešavanju problema vodosnabdevanja u Toponici, a koju je vlast - odbacila. Toplica na pojedinim mestima gotovo i da je presušila; Foto: Lj. M.

Pokušali smo da produbimo već postojeće izvore, dali 200.000 dinara da se pronađe voda, ali i pored svih pokušaja, vode nije bilo. Mi i dalje tražimo rešenje i uskoro bi problem mogao biti rešen jer će se kopati dubinski bunar na mestu gde su istraživanja pokazala da na oko 80 metara ima dovoljno vode. Građani će sami učestvovati u kopanju bunara, mi ćemo pomoći koliko možemo i obezbediti potrebne pumpe i instalacije da bi se voda dovela do izvora i dalje u vodosistem sela - kažu u Gradskoj upravi Prokuplja.

Tračak nade ne jenjava kod ljudi koji se mahom bave poljoprivredom i teškom mukom preživljavaju od svog rada i znoja pa, i pored svih problema, veruju da će uz zajednički trud i uložena sredstva konačno dobiti trajno rešenje za nestašicu vode.

Za njih je voda život i uslov za opstanak u svom selu, koga su već napustili svi koji su mogli.

Narušeni međuljudski odnosi komšija

I ono malo ljudi koji dele istu tešku sudbinu i bukvalno preživljavaju bez vode i osnovnih higijenskih uslova za život na ivici su strpljenja, a narušen je i međuljudski odnos među komšijama.

Svako želi da obezbedi neophodne uslove za život, što je stvorilo tenzije među meštanima, jer su svi primorani da se snalaze kako znaju i umeju. Poremećeni odnosi i presušeni bunari u selu; Foto: Lj. M.

Ljudi su nervozni, u strahu da neće imati dovoljno vode za sebe i porodicu. Svađe su postale svakodnevnica, a solidarnost je polako nestala. U ovakvim uslovima svi gledaju kako da prežive i obezbede sebi vodu. Mi imamo 3 posebna izvora, a sada se priča da će vode iz dubinskog bunara biti za domaćinstva sa dva izvora, dok deo kuća koji se napajao sa trećeg neće dobiti vodu. Nama je vlast u gradu obećala da ćemo svi dobiti vodu, ali ljudi u selu koji organizuju sakupljanje novca, umesto 10.000 kao većini žitelja, od pojedinih meštana traže po 1.000 evra da bi dobili vodu koje mi ne da nemamo, nego o tom novcu ne možemo ni da sanjamo - kaže stariji stanovnik Toponice.

Nestašica vode ne samo da ugrožava zdravlje i svakodnevni život, već i ugrožava komšijske odnose ljudi koji godinama žive zajedno.

Sela najbliža Prokuplju bez vodovodne i kanalizacione mreže

Da gradska vlast razmišlja o vodovodnoj i kanalizacionoj mreži u selima samo u vreme izbora, kada se žiteljima obećava rešavanje tih problema, govori podatak da nekoliko sela najbližih gradu, na samo par kilometara, do danas nema rešenu vodovodnu i kanalizacionu mrežu.

U Babinom Potoku kod Prokuplja tokom dve prethodne predizborne kampanje za lokalne izbore gradski funkcioneri iz Srpske napredne stranke obećavali su da će rešiti problem, ali već 8 godina nije se ništa uradilo. Slična situacija je i selima koja su najbliža gradu - Stražavi i Novoj Božurni.

Mi u selu smo iskopali bunare koji sada zbog suše imaju sve manje vode. Imaćemo svi veliki problem ako tokom i ove zime ne padne sneg, a sušni period se nastavi. Poseban problem je ispravnost vode iz bunara koju koristimo za piće, svaka kuća ima iskopane septičke jame u svom dvorištu, voda kroz zemlju sigurno stiže i do tih bunara. Sada, kada je nivo u bunarima koji nisu već presušili na minimumu, samo je pitanje dana kada će doći do neke epidemije i zaraze. Ovo selo je na 3 kilometra od grada, a nemamo ni gradski, ni bilo kakav prevoz, prepušteni smo sami sebi. Naprednjaci obećavaju rešavanje problema samo pred izbore, a nakon toga nas zaborave i tako do sledeće kampanje - kaže žitelj Babinog Potoka.

Dodaje da je epilog takvog odnosa lokalne vlasti sve manji broj ljudi u selu, mladi odlaze ili u veće gradove ili u inostranstvo, a seoska četvorogodišnja škola, koja je do pre dve, tri decenije imala preko 60 đaka, sada ima tek nešto više od 10-ak učenika u sva četiri razreda.