Donje Vlase pola godine bez pijaće vode

Institut za javno zdravlje još februara ove godine zabranio je korišćenje vode iz seoskog vodovoda u Donjem Vlasu kod Niša, jer sadrži fekalije.

Prema podacima iz dokumenta koji su stručnjaci iz Instituta sačinili, u vodi su pronađene streptokoke fekalnog porekla, a posebno je navedeno da se radi o konstantnoj neispravnosti.

Rezultat analize Instituta za javno zdravlje Niš-  Voda se ne može koristiti za piće, održavanje lične higijene i pripremu obroka - piše u ovom dokumentu iz februara ove godine.

Ovakve nalaze potvrdio je i sanitarni inspektor Ministarstva zdravlja, tako da su meštani ovog sela već više od pola godine bez vode. Predlaže se hitna sanacija vodnog objekta, korigovanje i redovno ispitivanje. 

Kako kaže Slavoljub Stamenković iz Donjeg Vlasa oni su se obraćali svim nadležnim institucijama, ali konačnog rešenja, za sada, nema.

- Na jedan jedini sastanak u Paliluli došli smo ja i dve žene iz Instituta. predsednik Opštine je primio njih dve, a mene je poslao u susednu kancelariju sa nekim saradnikom. Od tada nemamo nikakvu saradnju. Mi i dalje nemamo vodu. Iz Direkcije za izgradnju grada su nam poslali da bi, pre svega, trebalo da se uradi Plan detaljne regulacije (PDR) za rezervoraski prostor “Markovo kale” - kaže Stamenković.

Slavoljub StamenkovićOn objašnjava da bi problem bio rešen jedino ako mrežu i vodosnabdevanje preuzme JKP “Naisus”, a to bi moglo da se desi priključivenjem na rezervoar “Markovo kale”.

Ipak, u Direkciji za izgradnju grada kažu da je proces puštanja u rad rezervoara “Markovo kale” višegodišnji.

- Završen je Plan detaljne regulacije i do kraja meseca bi trebalo da ga usvoji Skupština na Paliluli. To je prvi uslov da bi se posle radili projekti i dalje gradilo na tom prostoru. Kada se uradi projekat onda ide provera imovinskog statusa, da li je to sve to gradsko zemljište ili nije. U svakom slučaju to je višegodišnji proces - objašnjava portparol Direkcije za izgradnju Dragan Videnović.

Dok se problem trajno ne reši meštanima ostaje da se snalaze.

Kako kaže Stamenković neki vodu donose iz grada, a neki koriste seosku javnu česmu.

Ali, Stamenković upozorava da se ispravnost te vode ne proverava, pa je neizvesno i kakav je njen kvalitet.