Društvene mreže bez lošeg uticaja na mlade, problem su za decu

Iako se danas često čuje da mladi nažalost sve više komuniciraju putem društvenih mreža, psiholog Nikola Goljović smatra da to nije nešto što bi trebalo da bude “nažalost”. Kako radi u Psihološkom savetovalištu za mlade, on je ovo stanovište potkrepio i praksom, tvrdeći da se njima ne obraćaju ljudi kojima su društvene mreže problem. Ipak, nema sumnje da deca ne bi trebalo da se služe njima.

Postoje ljudi koji uživaju u tome da budu okruženi velikim brojem ljudi, da izlaze, objašnjava Goljović, pa njima društvene mreže služe da bi se još više družili. Sa druge strane su tu i oni koji manje uživaju u druženju, ali moraju da zadovolje svoju potrebu za njim, pa društvene mreže koriste za sticanje kontakata, jer im je to inače otežano.

Vrlo često se potencira da nažalost sve više komuniciramo putem društvenih mreža. To uopšte nije nešto što bi trebalo da bude nažalost. Trebalo bi da pratimo način na koji idu savremene komunikacije i savremeni trendovi, kako bismo ispratili razvoj tehnologije, koji ne možemo da zaustavimo - priča Goljović.

Što se tiče negativnog uticaja društvenih mreža na samopouzdanje, Goljović smatra da je sve to mnogo više posledica negativne kampanje, nego što je zapravo tako.

Mislim da zbog negativne propagande koja je mnogo češća i mnogo veća nego ta pozitivna, mi na pitanja o uticaju lajkova na samopouzdanje dajemo odgovore koji su uglavnom negativni. Vrlo je jednostavno pripisati nečemu što koristimo da ima negativni efekat. Specifičnost komunikacije koja nam se nudi na društvenim mrežama je nešto što bi trebalo potencirati kako bismo mogli da razvijemo diferencijaciju između loših i dobrih stvari - rekao je ovaj psiholog.

Ipak, što se tiče dece, tu je situacija mnogo drugačija, s obzirom na to da su podložnija raznoraznim uticajima.

Kod dece imamo mnogo veće i mnogo štetnije uticaje što se tiče društvenih mreža. Roditelji su ti, pored nastavnika i društva treba da usade dobre vrednosti. Sa 10 godina dete ne treba da ima društvene mreže, nema diskusije oko toga. Sa 7, 8 godina oni sasvim dobro koriste internet i znaju mnogo više nego njihovi roditelji - kaže Goljović.

Medijska pismenost jedno od rešenja

Za ovakve stvari rešenje je medijska pismenost, za koju asistent na Departmanu za novinarstvo i komunikologiju Neven Obradović smatra da deca treba da je imaju još od perioda kada pohađaju vrtić. To se isto odnosi i na njihove roditelje, kaže Obradović, s obzirom na to da se često dešava da roditelji nemaju dovoljnu kontrolu nad tim šta njihova deca rade na internetu.

Roditelji treba da znaju u šta im se deca upuštaju. Neophodna je bolja kontrola roditelja. Kad bi se neka vaša slika našla na nekoj društvenoj mreži, kada uđe u te kanale da ne znate više ko je postavio, vi ne možete da se obratite nijednom domaćem sudu. Vi kad “kliknete” slažem se kad otvarate profil vi “prodajete dušu đavolu”. Sve vaše fotografije završavaju na serverima u Kaliforniji - objašnjava Obradović.

Inače, o svemu ovome govorilo se na Gradskom forumu “Uticaj društvenih mreža na samopouzdanje mladih”, održanom u niškom Media centru.