Država od porodica palih boraca traži kiriju za stanove koje su im izgradili Japanci

Porodice palih boraca i ratnih vojnih invalida već 12 godina žive u Ulici Palih boraca u Nišu, u zgradi izgrađenoj novcem Japana i, kako sami kažu, bez plaćanja zakupa. Kada su 2017. godine ugovori potpisani na 10 godina istekli, tražili su da ih produže, ali niko ih nije čuo. Pre nedelju dana dobili su ultimatum - imaju mesec dana da prikupe dokumentaciju, pristanu da plate kiriju ili da se isele.

Pre 12 godina novcem Vlade Japana i Nacionalnog investicionog plana izgrađene su zgrade u 11 gradova Srbije. Tada su porodice ratnih vojnih invalida ili onih čiji su očevi poginuli u ratovima devedesetih godina potpisale ugovore na 10 godina, u kojima stoji da po isteku mogu podneti zahtev za produženje, na isti vremenski period.

Razlog za periodično produžavanje ugovora bio je, kako je te 2007. godine tvrdio predsednik prvostepene stambene komisije Nikola Žujović, da se spreči eventualna preprodaja stanova.

Istovremeno, već se razmišlja o tome kako i na koji način da se po isteku desetogodišnje zakupnine, tim istim ljudima tj. stanarima, omogući da po povlašćenim cenama otkupe stanove u kojima će živeti - ispričao je tada Žujović za Večernje novosti.

Izgradnju zgrade finansirala je Vlada Japana sa 1,2 miliona evra; foto: JV/M.J.Međutim, prošle godine je Uredba o rešavanju stambenih potreba ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca izmenjena, a da oni koji se ticalo nisu obavešteni zvanično o tome. Tek pre nedelju dana dobili su obaveštenje u kojem nema reči o otkupu, ali ima o “neprofitnom zakupu”, koji za dvoiposoban stan iznosi nešto manje od 9.000 dinara mesečno, a do sada, priča jedna od stanarki Maja Drakulović, nisu plaćali ništa. Stanari se žale i da im zgrada "tone"; foto: JV/M.J.

Ponuđena cena je u redu, kada bi bio otkup u pitanju, ali da ja tu 5 godina plaćam neprofitnu zakupninu, tako su napisali. Oni su te dve reči iskoristili da se ograde od svega legalno. Imamo rok od mesec dana, a mnogo je papira koje treba da se prikupe, za sve njih treba da se čeka, baš je teško prikupiti to za mesec dana. Baš kao da je namešteno da dođe do toga da nas izbace sve napolje - rekla je Drakulović.

Izmene od prošle godine uvode upravo termin “neproftini zakup” čiju visinu, prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, određuje resorni ministar. I dok je u prvobitnoj odluci stajalo da novac od zakupa ide “ministarstvu nadležnom za poslove boračko-invalidske zaštite, a ta sredstva koriste se za rešavanje stambenih potreba lica ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca”, sada pare postaju prihod budžeta lokalne samouprave i nije definisano na šta se moraju utrošiti.

Novinari Južnih vesti su pitanja koja se tiču budućnosti stanara iz Ulice Palih boraca poslali su načelniku Gradske uprave Niš Ljubiši Janiću, kao i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Odgovora za sada nema, ali se sekretarka Sekretarijata za imovinsko pravne poslove Anđelija Stamenković sastala sa porodicama, kaže jedna od stanarki Jelena Mitić Mitrović. Zgradu finansirala Vlada Japana, a zemljište i infrastrukturu Nacionalni investicioni plan; foto: JV/M.J.

Na sastanku su nam rekli da oni samo postupaju po novoj Uredbi Vlade. Nismo samo mi u Srbiji, postoji još porodica. Ukoliko se Uredba promeni oni će je ispoštovati. Oni su morali po Uredbi da postupe, ona je stigla iz Ministarstva i to je to. Mi smo na pisarnici odmah podneli zahtev da ne pristajemo ni na jedan od članova obaveštenja koje su nam poslali, tako da će se do daljeg, dok se ne reši ta situacija, sve prolongirati - rekla je Mitić Mitrović.

U zgradi u niškom naselju Pantelej žive 24 porodice, sve su potpisale zahtev i sve su ujedinjene u ovoj borbi.

Ne stajemo ovde, tražićemo izmenu celokupne Uredbe, jer ona apsolutno nikome ne ide u korist, ni ratnim vojnim invalidima, ni porodicama palih boraca - ispričala je Mitić Mitrović.

“Prozori prokišnjavaju, radijatore nam postavili za lepotu”

Borba da sačuvaju domove nije jedina koju vode stanari zgrade u Ulici Palih boraca. Nakon brojnih peripetija, 2007. godine su konačno uručeni ključevi stanova porodicama osoba koje su zadobile invaliditete ili su poginule tokom ratova devedesetih godina. Kako svedoče stanari i štampa, tog decembra 2007. godine porodice su se uselile u stanove koji nisu imale struju, vodu i grejanje.

Kad smo ušli u stan unutra je bilo hladnije nego napolju, a bila je zima. Sve je bilo mokro, osećala se vlaga, zidovi su bili mokri. Zidovi nemaju nikakvu izolaciju, to je samo mrežica i kreč. Nema ničega, sve je oskudno, sve je najniži mogući kvalitet. Na jedvite jade smo dobili stanove. Mnogo je ljudi bilo prijavljeno, a malo stanova i mnogi su bili nezadovoljni podelom, pa su upadali jedni drugima u stan. Tako da smo morali odmah u to mokro da se uselimo, da nam neko ne bi upao u stan - priča stanarka Maja Drakulović.

Posle nekog vremena, problemi sa vodom i strujom su rešeni, ali ne i sa grejanjem - radijatori su i sada, 12 godina kasnije, hladni, jer kotao koji je trebalo da se postavi i loži u podrumu nikada nije stigao u ovu zgradu. U zgradi postoje radijatori, ali kotao koji bi trebalo da ih greje nikada nije instaliran; foto: JV/M.J.

Uz kvalitet zgrade, porodice imaju problema i sa veličinom stanova. Anka Gocić je 1999. godine na Kosovu ostala bez muža, pa je u Niš došla sama sa tri devojčice. 2007. godina dobila je stan, ali veličine 28,5 metara kvadratnih.

Mi smo ovde živele 3 meseca. Dobile smo stan od 28,5 metara kvadratnih, nas 4. Sada sam ja sama, deca su se odselila. Kada smo došle ovde imale smo problema sa bubama, prozori prokišnjavaju, radijatore su nam postavili za lepotu, nikakvi uslovi nisu. Zgrada je počela da tone, ivičnjaci su popucali, kad padne kiša oluci se zapuše, vlaga je, nemamo ni terase. Ovo je sramota za ovu državu - rekla je Gocićeva.

Kako su pisali mediji pre 12 godina, kada su stanovi dodeljeni ovim porodicama, Vlada Japana je samo za stanove u Nišu izdvojila 1,2 miliona evra, dok je Grad obezbedio infrastrukturu i građevinsko zemljište. Novinari Južnih vesti su i Ambasadi Japana poslali pitanja o tome da li je ovako bilo zamišljen projekat i da li je Vlada imala prava da na ovaj način izmeni Uredbu, ali odgovori još nisu stigli.