Dug i skup put do prečišćavanja otpadnih voda u Nišu

Studija izvodljivosti postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda opet će se raditi, odlučio je Grad Niš, a kako je plan da se novac za izgradnju iz EU fondova dobije 2017. godine, Nišlije će na ovo postojenje čekati još nekoliko godina.

Samo izrada studije koštaće 120.000 evra, a finansiraće se iz donatorske razvojne pomoći Švedske agencije za razvoj. Plan je da ona bude gotova do aprila 2016. godine, a da se potom opet uz pomoć Švedske uradi i projektna dokumentacija.

To je projekat koji Gradu Nišu može doneti 2017. godine između 40 i 70 miliona evra bespovratne pomoći iz fondova EU za izgradnju ovog sistema. Ostatak bi bio obezbeđen uz pomoć države. Svakako želimo da to ne bude teret za građane - objasnio je gradonačelnik Niša Zoran Perišić.

On je napomenuo da se od studije izvodljivosti, koja je završena 2012. godine, odustalo jer “nije prihvatljiva za grad pošto podrazumeva model javno-privatnog partnerstva koji bi skupo koštao građane Niša”.

Zato će se, objašnjava, EU fondovi koristiti ne samo u jednoj godini, već sukcesivno.

Postrojenja puno koštaju, a treba i osmisliti plan da budu održiva; foto:www.vodovodva.co.rsMora se uložiti mnogo

Prema rečima državne sekretarke u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stane Božović, očekuje se da će do 2041. Srbiji biti neophodno 5 milijardi evra investicija u oblasti upravljanja otpadnim vodama kako bi dostigla planirane standarde.

Od svih obaveza Srbije, kako materijalnih, tako i zakonodavnih, koje imamo da bismo dostigli standarde EU koji se od nas očekuju u 10 oblasti ekologije, pitanje vode i upravljanja otpadom su najkompleksije i najskuplje - objasnila je Božovićeva.

Ona napominje da su u pitanju teški i skupi infastrukturni projekti, ali da se sa druge strane direktno tiču zdravlja građana.

Prioritet Ministarstva do 2020. godine su gradovi i opštine sa preko 100.000 ekvivalent stanovnika, pa je projekat u Nišu na listi prioriteta - istakla je Stana Božović.

Žugan kaže da su postrojenja u Rumuniji uglavnom privatnaI Rumunija krenula sa dna

Srbija je na začelju Evrope jer se u celoj zemlji prečišćava samo 5 do 10 % otpadnih voda. U sličnoj situaciji bila je i Rumunija kada je postala članica Evropske unije 2007. godine.

Kako objašnjava Julijan Žugan, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine u Rumuniji, od tada se puno toga promenilo.

Postoji mnogo više postrojenja za preradu otpadnih voda. Od 10 % došli smo do situacije da se više od 60 % otpadnih voda prečišćava. Naravno, dobili smo i priliku da dobijemo mnogo više novca iz fondova - objašnjava Žugan.

Preko 90 % vodovodnih sistema u Rumuniji, u koje je uključeno i prečišćavanje otpadne vode, finansirano je sredstvima Evropske unije. To je podrazumevalo ne samo ulaganje u stanice za prečišćavanje, već i sam sistem koji nije bio po standardima.

Svaka firma, preduzeće i ustanova moraju da imaju stanicu za prečišćavanje vode. Primera radi, da bi bolnica mogla da radi mora da ima sopstveno postrojenje za prečišćavanje otpadne vode. S druge strane, sistem za prečišćavanje je sada deo kanalizacionog sistema - objašnjava Žugan.

Na postrojenje "Glina" kraj Bukurešta čekalo se godinama; foto:www.aecom.comProceniti vreme

Državni sekretar rumunskog ministarstva savetuje kolegama iz Srbije da ne žure i da pažljivo odrede datum do koga će ispuniti standarde Evropske unije.

Potrebno je puno vremena. Mi smo, recimo, pogrešno procenili. Samo nam je za usklađivanje zakona bilo potrebno vremena, a potom i da sve to polako primenjujemo - objašnjava Žugan.

On ističe da se Rumunija obavezala da do 2018. godine sva mesta, i sela ispod 1.000 stanovnika, imaju kanalizaciju i vodovod. Međutim, sada shvataju da to ne mogu da ispune.

* Deo teksta je nastao tokom posete autora Rumuniji, organizovanoj u okviru projekta "Medijska putovanja u EU", Delegacije EU i Britanskog saveta u Srbiji.