Epidemiolog Radovanović tumači nedoumice o merama i rast broja zaraženih uprkos sve većem imunitetu

Zašto je fabrikama sa preko 600 radnika u smeni dozvoljeno da rade, da li bi na “kovid žurkama” bilo manje ljudi ako bi sve bilo otvoreno, da li se virus prenosi samo noću i u kafićima, kako to da je sve više vakcinisanih i onih sa antitelima, a da broj novozaraženih i dalje raste, zašto zabrana rada samo za pojedine prodavnice, neka su od zapažanja građana koji traže pojašnjenja Kriznog štaba. Umesto njih, za Južne vesti mere tumači epidemiolog Zoran Radovanović.

Mere koja donosi Republički krizni štab kako bi se sprečilo širenje koronavirusa, primenjuju se stalno, ističe Radovanović, od nošenja maski, držanja distance, pa sve do zatvaranja lokala i građana na početku epidemije.

Krizni štab često zaseda, a neka od zapažanja građana su da se "hitne sednice" zakazuju za prekosutra; foto: JVSve one do sad, kako tumači, nisu bile dovoljne, imale su karakter kompromisa i bile su nedosledne jer ih, umesto komisije koju bi činili samo lekari, epidemiolozi, infektolozi i mikrobiolozi,donosi grupa koja je napravljena od kombinacije u koju su upali i političari.

Oni donose nekonzistentne i kontradiktorne odluke prema tome kako se nadglasaju i kako ih ko pritisne, tako da smo zbog toga došli u situaciju u kojoj smo, a rezultat je da je izgubljeno mnogo više života nego što je moralo da bude. Ako imate restriktivne mere, a imate takav vrtoglav, više nego drudge u svetu, uspon učestalosti bolesti, onda je jasno da mere ne deluju i da ih treba korigovati. Da ne dozvolite da dođe do naglih skokova. Može i ovako, može i onako. Dovoljna su i 2 dana, što bi bilo duže? - kaže epidemiolog.

U situaciji sa virusom u kojoj je Srbija danas, a koju ocenjuje kao približno katastrofalnu, smatra da bi ugostiteljski objekti morali stalno da budu zatvoreni, a ne da im se skraćuje vreme.

Na zapažanja građana i pitanja da li se virus širi samo noću i u kafićima kaže da ljudi koji su planirali da odu u kafić, svakako će tamo otići, ali zbog skraćenog radnog vremena svi oni napraviće gužvu, zbog čega će mogućnost da se zaraze biti i veća.

To je kao harmonika, kad je pritisnete, onda su mehovi sabijeniji. Znači, građani koji bi dolazili postupno tokom dana, ako skratite, isti broj građana ima na raspolaganju manje vremena, pa je gustina veća. To nekad bude kontraproduktivno - pojašnjava Radovanović.

Sa posetiocima žurki, naglašava, vlast ne treba da pravi kompromise zarad političkih poena, i ukazuje da država ima mehanizme da sazna za sve planove za zabranjene žurke, ali da ih odsustvom kontrole dozvoljava. Građani ukazuju i na gužve i fabrikama; foto: čitalac

A to sa kovid žurkama, to je kao kad zabranite, a ne kontrolišete, ne možete ili niste raspoloženi da kontrolišete, ili nećete da se konfrontirate sa biračima, a onda nećete pogotovo ni sa svojim malo više privilegovanim građanima, pa dozvolite da postoje te žurke, to bude onda i prestižno. Znači, ide se na jednu tajnu ili polutajnu žurku samo za povlašćene i onda je to čak i izazov. Nije tačno da nisu znali da se prave te žurke, tako da su sigurno znali da je više stotina na nekom mestu, a onda se čekalo da dobiju metu, da se kaže hajde sad, vreme je već da reagujemo, da pokažemo da država postoji - kaže Radovanović.

Zato što smatra da ugostiteljski objekti treba da budu zatvoreni, ali i da pravila moraju da postoje za sve, kaže da je finansijska pomoć morala, a i ubuduće mora da se daje ciljano i to onima koji su najugroženiji i koji zbog epidemioloških mera ne mogu da rade.

(/slika5)I mere je Krizni štab morao da donosi ciljano i po njima je, kako pojašnjava Radovanović, trebalo da se dozvoli da rade prodavnice u kojima se prodaje hrana, ali ne i druga roba.

Zato što je, dodaje, to sada dozvoljeno, ljudi koji bi neprehrambenu robu kupovali u prodavnicama, a koje zbog mera ne smeju da rade, sada se grupišu u prodavnice u kojima se prodaje mešovita roba.

To je nakaradno, zato što je trebalo da bude dozvoljeno samo da rade prodavnice za hranu, prehrambene proizvode, pekarske i konditorske proizvode, a ne ti tržni centri gde se prodaje sve, gde može da se pored toga kupi i televizor i sve ono što u gradu ne može - ističe epidemiolog.

Problem na koji ukazuju građani je i što je fabrikama, od kojih neke, kako kažu, imaju i po 600 radnika u smeni dozvoljeno da rade, a sve da bi se, kako se često čulo od nekih članova Kriznog štaba, napravio kompromis sa privredom.

Problem je bio što su radnici prevoženi u pretrpanim autobusima i što su pre i posle rada bili grupisani, a to je moglo da se spreči. Susreti na ulazu i izlazu. To važi za te fabrike u južnom delu Srbije - kaže Radovanović.

"Kovid žurki" bilo i u Nišu; foto: čitalacNa pitanja građana kako to da i dalje imamo veliki broj zaraženih u danu i pored toga što je veliki broj ljudi preležao virus ili primio vakcinu, epidemiolog odgovara da je procenat vakcinisanih još mali, jer je dve doze dobilo nešto manje od 15 odsto populacije.

Navodi i da su neki ljudi preležali bolest u martu i aprilu prošle godine, a da su se njihova antitela vremenom izgubila, te da su i oni sada podložni da se zaraze, ali ni da vakcina ne garantuje potpunu zaštitu.

Može i vakcinisani da oboli, ali je klinička slika blaža. Neće da umre i neće biti na respiratoru. Neće ni među nevakcinisanima svi da obole. Kada biste imali 2 ogromne grupe ljudi, od kojih je jedna dobila Fajzerovu vakcinu, koja štiti skoro 100%, a druga nije vakcinisana, i ako je u te dve podjednake grupe među nevakcinisanim 20 obolelo, među vakcinisanim Fajzerovom vakcinom biće 1. A u slučaju gde je polovina grupe dobila kinesku vakcinu, koja štiti oko 80 %, a druga nije vakcinisana, ako je u grupi nevakcinisanih 4 obolelih, među vakcinisanim oboleće 1 - pojašnjava epidemiolog.

Podsetimo, zbog mera koje poslednjih nedelja donosi Republički krizni štab, protestovali su privrednici u Aleksincu i Vranju i ugostitelji i muzičari u Nišu.