
Poboljšanje klimatskih uslova u urbanim sredinama, regulacija temperature vazduha, smanjenje nivoa komunalne buke, sprečavanje pojave erozije zemljišta, samo su neke od prednosti postojanja parkova i zelenih površina u gradovima, kaže aktivistikinja Marija Peternel i dodaje da Niš Evropski dan parkova, koji se obeležava 24. maja dočekuje sa 10 metra kvadratnih zelenila po jednom Nišliji, umesto normama propisanih 30 kvadratnih metara.
Naša inicijativa se završila neslavno. Niko od donosioca odluka nije pokrenuo i uzeo u razmatranje to na sednicama Skupštine Grada, niti su pokrenuti bilo kakvi radovi na uređenju međublokovskih zelenih površina u Durlanu i pored svih naših peticija, sastanaka i izložbi studenata GAF-a koji su pravilli idejna rešenja – započinje Petrenel.
Tada je pošumljen Apelovac, ozelenjen je i kanal novog rečnog korita Nišave kod Medoševca, kao i Tvrđava u periodu od 1949. do 1951. godine. Najveća zelena površina od 62 hektara Spomen-park Bubanj uređena je od 1948. do 1951. godine. Od 1960. omladinska organizacija Pokret Gorana pošumljavala je i uređivala mnoge zelene površine, pa i većinu parkova – piše u Leksikonu.
Ne da nismo dobili novi park, nego su i postojeće zelene površine na keju kraj reke uništene, iskopane i nisu vraćene u prvobitno stanje. Kada su počeli da seku drveće, mi smo odmah reagovali i nekako sprečili dalju seču drveća na tom potezu – rekla je Marija.
Govoreći o protestima koji su imali parolu „Vi sečete, mi sadimo!“ kada su Nišlije napominjale da se okupljaju jer su protiv gradnje u parku na nišavskom keju, iza Toplane, Marija Petrenel iz Udruženja za prirodu i društvo „Multivox“ rekla je da je kej i dalje sve iskopan, a zelenilo uništeno.
Kej je i dalje iskopan, sada on više u onom stanju u kakvom je bilo i mislim da građani ne mogu baš bezbedno da šetaju svojim kejem, pored reke. Mi želimo da kej ostane zelen, bez betoniranja i dalje gradnje, to je poruka Nišlija – rekla je Marija.
Najveći deo javnih zelenih površina u Nišu, preko 200 hektara čine parkovi, park-šume, kao i blokovske zelene površine u zonama stanovanja. Organizovano ozelenjavanje javnih površina počelo je 1881. godine kada je na mestu preko puta Hotela “Park” uređen prvi park sa šedrvanom.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Bitno da se grade zgrade gde kome prdne na pamet.Opšti javašluk i rasulo.
Bitno da niču zgrade na bulevaru na među blokovskom zelenilu. I ko je kriv za to? Samo partijski poslušnici. Jer gde počinje partija tu prestaje logika. Prvo bio problem što nije uređen prostor oko zgrada. Kažu zaduženi stanari. Sad taj prostor otet od stanara i udalje je neuređen ali sad tu niču zgrade pod ko zna kojim uslovima. Grad u rasulu favele nam nisu ravne.
Sve je beton, pa posle svake jace kise potop u gradu