Evropski dan parkova Niš dočekuje ispod propisane norme zelenih površina, aktivisti kažu Grad nema razumevanja

Poboljšanje klimatskih uslova u urbanim sredinama, regulacija temperature vazduha, smanjenje nivoa komunalne buke, sprečavanje pojave erozije zemljišta, samo su neke od prednosti postojanja parkova i zelenih površina u gradovima, kaže aktivistikinja Marija Peternel i dodaje da Niš Evropski dan parkova, koji se obeležava 24. maja dočekuje sa 10 metra kvadratnih zelenila po jednom Nišliji, umesto normama propisanih 30 kvadratnih metara.

U NIšu ima 200 hektara zelenih površina; foto: JV / Jelena Mišić Jedna od organizatora ekoloških protesta održanih decembra 2022. godine na bulevarskom keju i incijatorka da Durlan dobije prvi park Marija Petrenel rekla je da posle 2 godine zagovaranja i kampanja nisu naišli na razumevnje nadležnih.

Naša inicijativa se završila neslavno. Niko od donosioca odluka nije pokrenuo i uzeo u razmatranje to na sednicama Skupštine Grada, niti su pokrenuti bilo kakvi radovi na uređenju međublokovskih zelenih površina u Durlanu i pored svih naših peticija, sastanaka i izložbi studenata GAF-a koji su pravilli idejna rešenja - započinje Petrenel.

foto: JV / Jelena Mišić Većina gradskih parkova nastala je u periodu između dva svetska rata, ozelenjavanjem trgova i pijaca. Pred početak Drugog svetskog rata pošumljen je Čair, dok je park uređen nakon završetka rata, piše u Niškom leksikonu koji su izdali Grad Niš i Službeni glasnik.

Tada je pošumljen Apelovac, ozelenjen je i kanal novog rečnog korita Nišave kod Medoševca, kao i Tvrđava u periodu od 1949. do 1951. godine. Najveća zelena površina od 62 hektara Spomen-park Bubanj uređena je od 1948. do 1951. godine. Od 1960. omladinska organizacija Pokret Gorana pošumljavala je i uređivala mnoge zelene površine, pa i većinu parkova - piše u Leksikonu.

62 hektara veliki je park na Bubnju; foto: JV / Jelena Mišić Površina pod zelenilom u urbanoj sredini određuje se na osnovu usvojene norme zelenila po jednom stanovniku i proračunatog broja stanovnika grada. Norme zelenih površina u urbanoj sredini zavise od veličine grada, geografskog položaja, klimatskih uslova, reljefa, površine i kvaliteta postojećeg zelenog fonda u gradu, funkcionalnosti naselja, kaže Marija Petrenel i dodaje da su zelene površine u gradu neočešćene i neuređene.

Ne da nismo dobili novi park, nego su i postojeće zelene površine na keju kraj reke uništene, iskopane i nisu vraćene u prvobitno stanje. Kada su počeli da seku drveće, mi smo odmah reagovali i nekako sprečili dalju seču drveća na tom potezu - rekla je Marija.

Govoreći o protestima koji su imali parolu "Vi sečete, mi sadimo!" kada su Nišlije napominjale da se okupljaju jer su protiv gradnje u parku na nišavskom keju, iza Toplane, Marija Petrenel iz Udruženja za prirodu i društvo "Multivox" rekla je da je kej i dalje sve iskopan, a zelenilo uništeno.

Kej je i dalje iskopan, sada on više u onom stanju u kakvom je bilo i mislim da građani ne mogu baš bezbedno da šetaju svojim kejem, pored reke. Mi želimo da kej ostane zelen, bez betoniranja i dalje gradnje, to je poruka Nišlija - rekla je Marija.

Pre Drugog svetskog rata pošumljen je Čair, a posle rata nastao je park Čair; foto: JV / Jelena Mišić Ovom temom bavili su se i studenti Fakulteta zaštite na radu iz Niša, koji su u publikaciji “Javne zelene površine u urbanim sredinama i njihov uticaj na kvalitet životne sredine” zaključili da kvalitet života u urbanim sredinama u velikoj meri zavisi od prostrone organizovanosti zelenih poršina, te istakli da bi buduća istraživanja mogla biti fokusirana u povezivanju postojećih zelenih površina u jednistvenu zelenu infrastrukturu grada, poštujući odnos veličine zelenih površina i odgovarajućeg broja stanovnika, koji je upućen na korišćenje iste.

Najveći deo javnih zelenih površina u Nišu, preko 200 hektara čine parkovi, park-šume, kao i blokovske zelene površine u zonama stanovanja. Organizovano ozelenjavanje javnih površina počelo je 1881. godine kada je na mestu preko puta Hotela “Park” uređen prvi park sa šedrvanom.