Festival nemačkih filmova “između percepcije i stvarnosti” u Nišu
Sedam nemačkih savremenih filmova očekuje Nišlije od četvrtka, 26. oktobra do nedelje, 29. oktobra na 12. izdanju GoetheFEST-a, koji će biti održan u bioskopu Cineplexx. Organizatori navode da će filmovi pružiti analizu aktuelnih pojava u savremenom društvu.
Prvo veče festivala koji ove godine ima slogan “Refleksije - između percepcije i stvarnosti”, od 19:30 otvoriće filmska adaptacija bestselera nemačkog standup komičara i pisca Feliksa Lobrehta Sunce i beton u režiji Dejvida Vnenta.
Film će, prema najavama, publiku odvesti u centar socijalnih nepravdi, a za četvoricu tinejdžera i glavnih protagosnista to je kvart pun droge, rep muzike, nasilja i dosade.
Narednog dana, u petak, 27. oktobra od 19 sati Nišlije će moći da pogledaju projekciju filma Obični, rediteljke Sofi Linenbaum, dugometražnu naučno-fantastičnu satiru.
Od 21 sat biće prikazan film Egzil Visara Morene. Teme ovog nadrealnog trilera o paranoji i identitetu, sa elementima nekonvencionalnog smisla za humor, jesu posledice integracije, asimilacije i ksenofobije po život čoveka - navode organizatori.
Dan kasnije, od 19 sati, na programu će biti film Ilkera Čataka Zbornica, koji je bio nominovan za Oskara, a od Nemačke filmske akademije dobio je nagrade za najbolji film, režiju, scenario, montažu i glavnu žensku ulogu.
Od 21 sat, gledaoci će imati prilike da odgledaju još jedan film koji je bio nominovan za Oskara, Sveti pauk, reditelja Alija Abasija, rađen u dansko/nemačko/švedsko/francuskoj koprodukciji.
Reč o najiranskijem filmu ikada snimljenom, koji je začeo pukotinu u cenzuri dugoj 50 godina. Reditelj i ostali učesnici iranskog porekla u filmu snose teške posledice odluke da se društveno angažovano pozabave temom femicida kao posledice mizoginiije u kontekstu islamskog fundamentalizma, upravo u vreme iranskih protesta za ženska prava - kažu iz GoetheFEST-a.
Poslednje veče festivala, 29. oktobra, otvoriće film Zaljubljena Orfeja reditelja Aksela Raniša, a iz GoetheFEST-a kažu da film spaja operu i film.
Dvanaesto izdanje festivala zatvoriće film Čovekove mere Larsa Karumea, drama o nemačkoj kolonijalnoj istoriji i zločinima nad nambijskim plemenima Herero i Nama, koje istoričari smatraju prvim genocidima 20. veka.
I ove godine program je, ističu, tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa festivala autorskog filma Berlinala.
Komentari
Poslednji komentari
Aristotel
18:32 // 18. 10. 2023.
znaju li se cene
pavle
23:29 // 18. 10. 2023.
po 200 dinara su karte, sudeći po repertoaru bioskopa.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.