Fotografije, pošta iz logora, stare pozivnice, ratna pisma – Nišlija u svom domu čuva delove istorije

“Da neko pregleda sve fotografije koje imam, treba da uzme godišnji odmor” – kaže 75-godišnji vojni penzioner iz Niša Vukadin Dimitrijević. Osim toga što fotografiše, on u svojoj bogatoj kućnoj kolekciji ima zarobljeničku poštu iz logora, vojna obeležja, ratnu poštu, stare pozivnice za zabavu, marke, tramvajske karte, komunalne bonove i pisma poznatih ličnosti. Kaže da je za sve što je otkupio mogao da kupi makar dve kuće, ali da na ovaj način želi da sačuva tragove istorije.

Vukadin Dimitrijević je rođen u Nišu, na Paliluli, gde i sada živi. Završio je višu vojnu akademiju i mašinski fakultet, a zatim i vojno-tehničku vazduhoplovnu akademiju.

Promenio sam pet garnizona. Zaratilo se, proveo sam dosta vremena na ratištu, imao sam neka laka ranjavanja. Decembra 1993. su neke moje kolege i mene penzionisali. Nisam znao šta ću u tim godinama da radim, nisam sebe mogao da zamislim kako sedim u parku sa penzionerima i igram šah – počinje priču Dimitrijević.

Međutim, kaže da mu je život uvek bio ispunjen i da nikada nije imao neku prazninu i prostora za dosadu, jer je uvek nalazio nešto što ga interesuje. Tako je uplovio u razne hobije, u kolekcionarstvo, fotografisanje, a bio je i predsednik Bokserskog kluba Radnički.

Prvi foto-aparat kupio je polovinom sedamdesetih, a 1983. i pravi, profesionalni Canon A1 sa četiri objektiva, koji je, kaže, u to vreme platio 2.500 maraka.

Šta sve taj Canon A1 nije zabeležio… Imam tri ogromna albuma sa negativima samo, a fotografija pitaj Boga koliko. To je bio vrhunski foto-aparat. Počeo sam da fotografišem grad, sve što je interesantno. Beležio sam važne događaje. To će nekada biti istorija. Nikad nisam fotografisao svadbe i druga veselja. Voleo sam da beležim spontane trenutke, da zaustavljam deliće istorije – kaže Dimitrijević.

Nije autor svih fotografija koje ima. Kaže da i dan-danas ode na buvlju pijacu i kupuje stare interesantne fotografije. Rado su mu i kolege, kao kolekcionaru, ustupale svoje.

1999. godine je reaktiviran iz Vojske i bio je u Komisiji za ratnu štetu. Tu je, kaže, uradio preko 1.000 fotografija i to svojim novim aparatom – Minolta AX7.000, prvim autofokusnim.

Fotografisao je i kada je u Kazneno-popravnom zavodu bio štrajk i kada je zapaljena kapija, a iz perioda NATO agresije ima u zbirci više od 700 fotografija.

Najtragičnije mi je bilo kada sam posle samo 20 minuta od bacanja granate otišao u Šumatovačku da fotografišem. Tu je bilo 11 mrtvih, ranjen pas, uništeni automobili… 7. maja je to bilo, a na poleđini svake fotografije upisivao sam i tačno vreme. Tako će ljudi i posle moje smrti moći da se snađu kad to pogledaju, a ne da nagađaju – navodi Nišlija.

Uvek je fotografisao spontane momente i kaže da nikada nije nikome rekao: “Stani i nasmej se da te slikam”. Sada kada prolazi delovima Niša koje je nekada fotografisao misli o tome kako je grad devastiran.

Ja sam čovek sa širokim vidicima i izuzetno volim ovaj grad. Cenim svu našu kulturnu baštinu, napredak i dobre promene, ali Niš je uništen i devastiran zbog nekontrolisane gradnje. Pogledajte gde se sve i kakve zgrade grade – kaže Dimitrijević.

Ranije je uvek imao foto-aparat kod sebe, a sada ima telefon, kako ističe, sa četiri kamere, 165 megapiksela i senzorom koji laserski određuje i daljinu i svetlo, pa nije potreban blic.

---

Od sakupljanja markica do izučavanja poštanske istorije

Ljubavlju prema poštanskim markama “zarazio” ga je pokojni prijatelj, koji mu je poklonio jedan album sa markama.

Vrlo brzo sam sakupio kompletnu jugoslovensku filateliju. Počeo sam da se bavim poštanskom istorijom. Imam ogromnu zbirku dopisnih karata, pisama i ostalih stvari. Sakupljao sam vojnu poštu iz ratova i zarobljeničku poštu iz logora. Kada sam prevazišao i to, počeo sam da sakupljam partizansku poštu – priča Dimitrijević.

Počeo je tada da posećuje sajmove filatelija i da objavljuje članke o tome. Učestovao je na više od 20 saveznih izložbi i dobio desetak zlatnih medalja. Ima i brojne nagrade, priznanice i diplome.