Francuski studenti u niškoj gimnaziji "Svetozar Marković"

Od ocenjivanja, pa dužine trajanja nastave i sve do odnosa profesora i učenika sežu razlike između srpskog i francuskog školstva, zaključuju francuski studenti koji već 4 godine na praksu dolaze u nišku gimnaziju “Svetozar Marković”.

Cilj višegodišnje saradnje francuske Visoke škole za profesore i predavanja (ESPE) i niške gimnazije jeste da studenti provedu 2 nedelje na časovima, a onda i održe samostalno predavanje učenicima bilingvalnog odeljenja, pojašnjava koordinator projekta Jelena Spasov.

To je pošlo za rukom Lori Placin iz Bordoa, koja završava master za bibliotekarstvo i Polin Menie, matematičarki iz Poa, ali ne i Aleksisu Bonabodu iz Tarba, specijalizovanom za fizičko vaspitanje. Razlog su velike razlike u nastavi, pošto kaže da je u Francuskoj sve sistematizovano, deca uče svaki segment određenog sporta ponaosob, dok u Srbiji prosto dobiju loptu i igraju. I pored toga, Bonabodu se čini da su ovde đaci mnogo motisivaniji na časovima fizičkog. Govorili i u Francuskom kulturnom centru, a učesnici imali brojna pitanja za njih; foto: JV/M.J.

Ovde su đaci slobodni da rade šta žele, pa su i motivisaniji. U Francuskoj moraju da prate program, pa su ograničeni. Uz to su vaši klubovi i udruženja mnogo razvijeniji - pojasnio je Bonabodu.

Kao razlog za dolazak upravo u Niš, svo troje navode želju da posete istočnu Evropu, ali i da se upoznaju sa ovdašnjim sistemom školstva. Uz to, Bonabodu kaže i da će se sistemi rada balkanskih zemalja u fizičkom vaspitanju naći u njegovom završnom radu, a Menie dodaje da je u konkurenciji Senegala i Maroka izabrala Srbiju.

Posvetili su se kulturno-istorijskim spomenicima i obišli Tvrđavu, Ćele-kulu, Logor “12 februar”. Poput većine stranaca koji posete ove prostore, hvale hranu: burek, piletinu i prasetinu.

Hrana je odlična i dosta jeftina za nas, tako da zaista mnogo jedemo - priča Menie.

Lepe utiske na njih su ostavili, kažu, proslava srpske Nove godine, kao i đaci, koji su stalno želeli da razgovaraju sa njima i pozivali ih na kafe i druženja. Na maternjem jeziku mogli su da razgovaraju sa učenicima 3. i 4. godine bilingvalnog odeljenja Gimnazije “Svetozar Marković”, kojima je ovo dosta značilo, ispričala je Spasov, jer nemaju često priliku da razgovaraju na francuskom.

Među brojnim razlikama u školstvu dve zemlje, poput ocenjivanja (u Francuskoj su ocene od 0 do 20) ili koncepta (dva nivoa školovanja postoje pre srednje škole), još jednu značajnu razliku su francuski studenti uočili u Srbiji, a to su međuljudski odnosi - i među profesorima i đacima i među samim osobljem. Svi su bliski, imaju prisniji odnos, kažu, što nikako nije slučaj u Francuskoj.

Deluje kao da ovde učenici i profesori imaju mnogo bolji odnos. U Francuskoj su veoma jasne granice: profesori mogu da kazne učenika, daju mu više domaćeg zadatka, pošalju kod direktora, sve je veoma striktno. Ovde vlada mnogo veće poverenje. I profesori među sobom, čini mi se da se druže, razgovaraju - kaže Placin.

Uprkos ovoj razlici, đaci u Francuskoj mnogo više vremena provode zajedno - jer su primorani. Učenici su u školi od 8 do 18 sati.

Imaju časove i odmore, kada mogu da odu u drugu učionicu i uče ili odu u biblioteku, čitaju, istražuju, koriste kompjutere. Mislim da ovde ne odlaze često u biblioteku, pričala sam sa studentima, oni kažu da odu tamo samo da uzmu knjigu. U Francuskoj su biblioteke “življe” - rekla je Placin.

Inače, svo troje studenata su na masteru Visoke škole za profesore i predavanja (ESPE), koja predstavlja usavršavanje kakvog nema kod nas. Naime, isprva svi izučavaju svoju oblast, da bi se kasnije specijalizovali za podučavanje dece na Univerzitetu koji formira profesore svih profila.